Takođe treba da zapamtimo da, bilo ratom ili mirnom tranzicijom, fašizam umire, a sa njim i ustajala, mrtva, poslušna, lojalna generacija. Neće imati groblje, nadgrobne spomenike ili spomen obeležja.

Brownstone Institute
04. oktobar 2024.

 

PIŠE MICHAEL J. SUTTON
Pogledajte originalni članak na Brownstone.org.

U prošlosti su nacije bile razdvojene verskim sektaštvom. U to vreme, kada bi protestant video katolika kako ide ulicom, ili obrnuto, mnogi bi je prešli da bi izbegli susret sa njima, ili, ne daj Bože, da se upuste u ljubazan razgovor. Oni koji su se venčali preko ove podele tretirani su prema najgroznijim, najsramnijim i nehrišćanskim oblicima ponašanja. U Australiji je ovaj period trajao sve do ranih 1980-ih, ako ne i kasnije. Ova vrsta sektaštva se s vremena na vreme pojavljuje na raznim mestima, ali sve u svemu, to je stvar prošlosti za većinu Australijanaca, hvala Bogu. 

Postoji, međutim, novo sektaštvo, koje nema veze sa religijom, već je sve u lojalnosti državi. Ovde je zato što naše demokratije umiru. Ovo je prirodan proces. Poput cveća, oni dolaze i odlaze, i dok neki ostavljaju seme za novi rast, drugi jednostavno umiru. Španija, Portugal i Čile su bile nacije koje su doživele kraj demokratije i uspon fašizma, ali su takođe doživele oživljavanje demokratije uglavnom mirnim putem. Postoji nada za druga mesta koja prolaze kroz istu tranziciju.

Testovi lojalnosti počeli su 11. septembra. Test lojalnosti tih dana u Australiji je bio podrška ratu protiv terorizma. Ako jeste (dali podršku), vaša karijera je cvetala, ali ako niste, vaša karijera je naišla na prepreke, zaobilaznice ili ste jednostavno bili izbačeni. Ovaj test lojalnosti uzdigao je sadašnju generaciju na njihova mesta moći u industriji, vladi, akademiji i religiji. Ovo je generacija koja nam je dala Covid-19 i pandemiju. Poslušna generacija. Odana generacija.

Mnogi od njih su sada stariji, i to vidite na njihovim licima, iznemoglim i umornim, kože čvrsto omotane oko lobanje sa farbanom kosom i sedim korenima, njihovim naboranim odelima i njihovim ljutitim licima. Imaju ovaj prazan pogled u očima. Poput Fausta, svi su sklapali poslove u mraku. Rat protiv terorizma napravio je njihove karijere i izmislio novi sektaški priručnik za umiruće demokratije, Test lojalnosti. Videli smo ‘Stanite protiv Trampa’, ‘Zauzmite se za Ukrajinu’ i ‘Stanite uz Izrael’. Uskoro će biti ‘Stanite uz Tajvan’.

Ali od 11. septembra, postojao je jedan test lojalnosti iznad svega, onaj koji je bacio korene dublje od temelja naše demokratije, a to je bila „lojalnost državi“ u pandemiji. Oprošteni su vam stavovi o politici, ratu, pa čak i Trampu, ali ako niste podržali obavezne vakcine, vakcinalne pasoše i blokade (lokdaune), vi ste neprijatelj države, neko koga ćemo izbegavati, neko koga ćemo ignorisati, neko za koga ćemo da se pretvaramo da ne postoji. To je neoprostivi greh.

U seriji Freedom Matters Today sam od noćne more Covid Histerije, od novembra 2022. pa nadalje, objavio devet naslova istražujući različite teme slobode. Moj najnoviji je „ Da li Bog stoji uz Izrael, hrišćanski odgovor na Gazu “ (Does God Stand with Israel, A Christian Response to Gaza). Većina mojih čitalaca su ljudi koji nemaju veze sa organizovanom religijom. Moja knjiga o Gazi je kontroverzna, ali iznenađujuće, u hrišćanskim krugovima, ne iz onih razloga na koje mislite. To je zato što sam počinio ‘neoprostivi greh’ i nisam, i nikada neću podržati, nesveto trojstvo vakcinalnog pasoša, obaveznih vakcina i zatvaranja (lokdauna). 

Za mnoge hrišćane i danas je važno samo da li ste bili lojalni državi tokom pandemije. To nije Isusova ličnost, vaskrsenje, večni život, ili bilo šta hrišćansko, već poslušnost vlasti i potčinjavanje vlastima, u svemu. 

Za mrtve u crkvi, a ima ih mnogo, odanost državi je donela svoje nagrade. Ljudi koji su držali liniju, koji su prekršili svoje zakletve, koji su izgubili svoju veru, koji su izdali svoj narod, dobili su svoj novac. Mnogi u crkvi su bili istaknuti kao lojalisti vladi. Njihova odanost državi bila je dublja od vere u Boga. To je tako jednostavno. Kupljeni su. Bili su podmićeni. Država zna kako da ih kontroliše. Preko džepa. Država zna kako da pridobije crkve u svakoj krizi. U pitanju je samo hladan, teški keš. 

Moja kritika organizovane religije je uvredila mnoge hrišćane, ali je blaga u poređenju sa starim sektaštvom koje je hrišćanstvo prihvatalo od početka kaznene nagodbe do 11. septembra kada se transformisalo u ovo ‘novo sektaštvo’. 

U prvim danima kolonije Novi Južni Vels, katolicizam je bio ilegalan. Katolički osuđenici (u osnovi su bili robovi) bili su primorani da u lancima idu na službe u Engleskoj crkvi. Australija je bila deponija za hiljade irskih pobunjenika koji su izazivali krunu. Od 1788. do 1820. nije bilo zvaničnih katoličkih sveštenika, iako je bilo nekoliko tajnih operativaca. 

Irski katolički sveštenik fra. Džeremaja O’Flin je došao u Sidnej u novembru 1817. i tajno je obavljao mise, krštenja i venčanja, sve dok ga guverner Mekveri nije deportovao nekih šest meseci kasnije. Guverner je verovao da bi prisustvo jednog katoličkog sveštenika moglo izazvati pobunu među stotinama slobodnih katoličkih vojnika koji služe u zatvorskoj koloniji (koji su godinama bili lišeni pastorala). Njegovo tajno, subverzivno i nezakonito služenje zadobilo je poštovanje čak i kod nekih protestantskih vođa. Šteta koju je za šest meseci naneo verskim osećanjima kolonije i budućnosti Australije bila je odlučujuća. 

Čak je i velečasni Marsden (heroj modernih evangelističkih protestanata), koga bismo danas nazvali korumpiranim i jasno psihotičnim (on je voleo da bičuje ljude u javnosti), osetio je da je vreme za ekumenski duh. Divim se O’Flinu i drugima poput njega, jer su verovali u slobodu i imali duh Hrista. Osporili su korumpiranu političku vlast i tiraniju i promenili istoriju. 

Danas, šta imamo? Slabovoljni, korumpirani, lenji, nekompetentni crkveni lideri koji su izmislili Covid teologiju jer nisu želeli da budu kažnjeni ako drže svoje crkve otvorene. Nije bilo tajnih okupljanja, buntovnih krštenja, prikrivenih brakova. Ništa. 

Nisam siguran za Ameriku, ali ovde u Australiji, mnoge crkvene vođe su bezobzirne, beskičmene kukavice, koje se plaše pred državom, posebno kada se vlada razbacuje novcem za njihova imanja, njihove škole i njihova ulaganja. Za njih se radi o novcu, ugledu i moći. U pandemiji, crkva je bila korisnik jednog od najvećih direktnih transfera novca u istoriji australijskog hrišćanstva. 

Možda sam malo oštar u rečima, ali kao Isus, i fra. O’Flin, verujem u slobodu i ukazujem na trule stavove, korumpirano ponašanje i duhovni kukavičluk kada to vidim. Možda su Irci u meni, sa očeve strane. Bili su to dobri katolici, vredni ljudi. Možda su to Francuzi u meni, ljubav prema slobodi. Moj predak se borio protiv Engleza. Bog ga blagoslovio. To je staromodno poštenje. Ova iskrenost je nekada bila u srcu australijskog duha, ali zahvaljujući novom sektaštvu, stavljena je na crnu listu, izbačena iz pristojnog društva i ignorisana, baš kao i katolici u prošlosti. Međutim, to je časno mesto. Osporavati autoritet, imati nepoverenje u vladu i zalagati se za slobodu je ono što znači biti Australijanac, i to je ono što znači biti čovek. 

Ali mi žanjemo ono što sejemo. Poslušna generacija neće prevladati, jer postoji još jedan pokret, pokret za slobodu. Dolazi revolucija. To nije protest, nije reč o izborima ili vlasti, već je u srcu, i u mislima. To je oživljavanje ljudskog duha i ponovno buđenje duše. Vidite to u njihovim očima. Vidite ljude koji nisu mrtvi, već živi. 

Takođe treba da zapamtimo da, bilo ratom ili mirnom tranzicijom, fašizam umire, a sa njim i ustajala, mrtva, poslušna, lojalna generacija. Neće imati ni groblje, ni nadgrobne spomenike, ni spomen obeležja i niko im neće pamtiti imena. Pamtimo one koji se zalažu za slobodu, jer bez nje ništa nije važno. 

Izvor: https://brownstone.substack.com/p/the-new-sectarianism