24.08.2021 | Valentin KATASONOV
Ko ste vi, dr. Schwab?
„Cirkuski lajavac koji je odrastao sa srebrnom kašikom u ustima, čije srce nema šta da deli sa svetom.”
Dr. Klaus Martin Schwab, predsednik Svetskog ekonomskog foruma (WEF), od prošle godine je postao jedna od ključnih ličnosti svetske politike. 2020. godine izneo je plan ‘Velikog resetovanja’ osmišljen da potpuno uruši svetski poredak. Ovaj plan je do detalja izneo Schwab u svojoj knjizi COVID-19: Veliko resetiranje (COVID-19: The Great Reset), objavljenoj u leto 2020. Schwab je nastavio ovu temu u knjizi Stakeholder Capitalism: A Global Economy that Works for Progress, People and Planet Kapitalizam zainteresovanih strana: globalna ekonomija koja radi za napredak, ljude i planetu), koja se pojavila početkom 2021.
Švab, koji je u martu (2021.) napunio 83 godine, reklo bi se, u zenitu slave. Istina, skandalozna slava. Jer plan „Velikog resetovanja“ uključuje preuzimanje vlasti nad svetom od strane male grupe „odabranih“. Naravno, raslo je interesovanje za biografiju Klausa Švaba. Internet pruža detaljan opis života našeg heroja, ali iz nekog razloga samo od trenutka kada je završio školu i ušao u Švajcarski savezni institut za tehnologiju 1957. godine.
A šta je sa onim pre toga? Dva-tri reda ovako: rođen 30. marta 1938. u nemačkom gradu Ravensburgu. Tamo je učio gimnaziju, koju je diplomirao 1957. godine. Ništa se ne priča ni o njegovim roditeljima, ni o njegovim precima i rođacima, ni o učenju u gimnaziji, ni o drugarima iz detinjstva, navikama. Čini se kao da je neko stavio „tajni” pečat na Klausovu biografiju tokom njegovog života u Ravensburgu. Naravno, pojavile su se verzije.
Neke od njih su senzacionalne prirode. Na primer, na društvenim mrežama postoji slika koja prikazuje porodično stablo Klausa Švaba. Iz toga proizilazi da mu je otac bio Fred Švab, a majka Marijana Švab, rođena Rotšild (rođena 1919). Sa druge strane, Marijanin otac je bio Luis Rotšild (1864-1942), bankar iz nemačkog grada Bad Homburga. Kasnije je većina materijala koji je Klausa Švaba vezivao za klan Rotšilda, nestao, pošto su autori senzacionalne vesti pogrešili. Zaista, tu su bili Fred i Marijana Švab, i Marijana je zaista bila iz klana Rotšild, ali Klaus Švab nije bio među njihovom decom. Ispostavilo se da su Fred i Marijana slučajno sa istim imenima kao kod našeg Klausa.
Ali ipak, saznajte zašto Klaus nikada ne pominje ime svog roditelja. U najsažetijem obliku, podaci o Klausovom ocu sakupljeni su u materijalu Klaus Švab i četvrti rajh (Klaus Schvab and the Fourth Reich), objavljenom 18. marta 2021.
Klausov otac se zvao Eugen Vilhelm Švab. Godina rođenja: 1899. Kada se Klaus rodio, njegov otac je bio direktor kompanije Escher-Viss & Co., koja se nalazila u Ravensburgu. Eugen Švab je nastavio da radi za kompaniju kao počasni predsednik do svoje smrti 1982. Escher-Viss je osnovan 1805. U dvadesetom veku razvila je jedinstvene materijale visoke čvrstoće namenjene za proizvodnju gasnih turbina, kompresora, električne opreme, toplotnih pumpi i druge termičke opreme, hidraulike brodova, aviona itd. Nedavno je sa materijala iz arhiva SAD, Nemačka, Velika Britanija i Švajcarska skinuta oznaka tajnosti, što je omogućilo da se bolje razume šta je kompanija Escher-Viss radila pod vođstvom Eugena Švaba pre i tokom Drugog svetskog rata: kompanija je bila pod specijalnim patronatom Hitlera zbog svog značaja u vojno-industrijskom kompleksu Trećeg rajha i dobio je počasnu titulu „uzornog nacionalsocijalističkog preduzeća“.
Escher-Viss je, modernim rečima, bilo „preduzeće koje je oblikovalo grad“ Ravensburg. U izvesnom smislu, otac Klausa Švaba je vodio ne samo kompaniju, već i grad. A grad je poznat po tome što su principi eugenike tamo sprovedeni da bi se ubijali „beskorisni jedači“; Ravensburg je bio poligon za razvoj tehnologija koje je razvio Institut Kajzer Vilhelm. Ravensburg, koji se nalazi u blizini nemačko-švajcarske granice, poznat je i po tome što je na kraju rata postao pretovarna tačka preko koje se zlato, koje su nacisti opljačkali u različitim zemljama, slalo u Švajcarsku.
Jedna od radionica preduzeća Escher-Wyss. Foto: www.e2a.ch
U Hitlerovoj državi, kompanija Escher-Wyss je zauzimala posebno mesto u vojno-industrijskom kompleksu, budući da joj je poveren zadatak stvaranja… nuklearnog naoružanja. Hitler nije uspeo da stvori ovo oružje, ali su neka od razvojnih rešenja u kompaniji Escher-Wyss, našla primenu u posleratnom periodu.
Nakon što je stekao visoko tehničko obrazovanje u Švajcarskoj, Klaus je, pod vođstvom svojih roditelja, radio za kompaniju Escher-Wyss. Bio je zadužen da izvrši spajanje nemačke kompanije Escher-Wyss i švajcarske kompanije Sulzer AG. Klaus Švab je rešio probleme u vezi ilegalnog snabdevanja Južnoe Afrike Escher-Wyss-vim komponentama za proizvodnju nuklearnog oružja. To je radio najmanje do 1971. godine, kada je osnovao Svetski ekonomski forum (tada nazvan Evropski forum za upravljanje – European Management Forum). Odlukom UN-a zabranjena je isporuka materijala i komponenti za proizvodnju nuklearnog oružja.
 |
Evropski menadžment forum, 1975. Švab – krajnje desno
Nema sumnje da je Klaus Švab učestvovao u švercu komponenti za nuklearno oružje u Južnu Afriku, ali je izbegao kaznu. Zato se i plaši da čak i pomene ime svog oca.
Što se tiče majke Klausa Švaba, donedavno o njoj uopšte nije bilo pomena. Iznenađujuće, Klaus Švab je 2021. prvi put javno otkrio imena svojih roditelja. Švabova knjiga „Kapitalizam zainteresovanih strana“ ima posvetu roditeljima: Mojim roditeljima, Eugenu Vilhelmu Švabu i Eriki Epreht koji su me iz prve ruke naučili vrednosti obrazovanja, saradnje i principa stejkholdera. Imenovao je ne samo oca, već i majku – Eriku Epreht (Erika Epprecht), ali ovo je besramna laž. Erika Epreht je maćeha Klausa Švaba. A njegova krvna majka je Ema Gisela Tekelijus Švab (Emma Gisela Tekelius Schwab), rođena Kilijan, prva žena Eugena Vilhelma Švaba. Bila je 100 posto Jevrejka. Ubrzo nakon Klausovog rođenja, u Nemačkoj se pojačao progon Jevreja, a njegova majka je bila prinuđena da napusti zemlju. Ema Švab je 9. decembra 1938. emigrirala u Sjedinjene Države pod imenom Gizela Švab, ostavljajući iza sebe bebu po imenu Klaus. Njena dalja sudbina je nepoznata.
Ubrzo se otac ponovo oženio. Njegova žena je bila žena čije je ime naznačeno u posveti Klausa Švaba u njegovoj knjizi – Erika Epreht. Klausova maćeha je, kako napominje autor publikacije „Klaus Švab i četvrti rajh“, „bila jaka Arijevka, prihvatljiva nacistima“. Međutim, nisu pronađeni zapisi o razvodu od Eme ili ponovnom braku sa Erikom. Možda Erika Epreht nije bila sasvim legitimna maćeha budućeg predsednika Svetskog ekonomskog foruma.
Klaus Švab j u ranom detinjstvue odrastao u duhu nacionalsocijalizma, dao je sve od sebe da sakrije ko mu je zapravo majka. Još u mladosti, naš Švab je preuzeo ulogu stopostotnog Arijevca. Njegov otac je pokušao da mu prenese arijevski duh. Verovatno, nakon Emminog bekstva, Eugen Švab je odahnuo: ona bi se umešala u njegovu karijeru u Trećem Rajhu. Klaus Švab ima starijeg brata, kojeg su Eugene i Emma Schvab rodili 1927. Njegovo ime je Hans Švab. Za razliku od Klausa, on je sebe uvek smatrao punopravnim Jevrejem (jevrejstvo ne određuje njegov otac, već njegova majka), nije se odrekao majke, ali je i održavao vezu sa ocem. U Brazilu je stvoreno preduzeće koje je postalo deo Escher-Wyss-a i Hans je počeo da upravlja njime. Klausu Švabu se jednom omaklo da su Eugen i Erika Epreht posetili Brazil 1960.
Davos Forum ima 50 godina. Foto: REUTERS/Denis Balibouse
Autor članka „Klaus Švab i četvrti rajh” piše: „Klaus Švab se skoro nikada ne smeje. Sada znamo zašto. On zna da je prevarant – cirkuski lajavac koji je odrastao sa srebrnom kašikom u ustima, čije srce nema šta da deli sa svetom“.
Takva osoba je zgodna figura za one koji planiraju „Veliko resetovanje“. Ne, on nije Rotšild. Ali on je nesumnjivo agent i štićenik Rotšildovih. O tome pišem u svojoj knjizi „Čitajući Švaba. Inkluzivni kapitalizam i Veliko resetovanje. Otvorena zavera protiv čovečanstva“ (Читая Шваба. Инклюзивный капитализм и Великая перезагрузка. Открытый заговор против человечества) (M.: Knjižni mir, 2021).
Naslovna fotografija: REUTERS/Denis Balibouse
Izvor: https://www.fondsk.ru/news/2021/08/24/kto-vy-doktor-shvab.html
******
KAKO POTOMCI NACISTA IZ NATO-a I EU GRADE ČETVRTI RAJH
- Važna činjenica je da su sa NATO-om u Evropi posle Drugog svetskog rata komandovali, potpirujući Hladni rat, nacisti iz moćne elite Hitlerovog Rajha (Vermaht, Luftvafe, Pancervafe, itd.).
- Danas se NATO i EU bore protiv Rusa na novom Istočnom frontu, na strani nacista, rukama domaćih nacističkih kolaboracionista i pod vođstvom unuka nacista.
- Cilj je isti – izgradnja „novog svetskog poretka” Četvrtog (digitalnog) Rajha, „nove normalnosti” na kostima istočnih Slovena.
- Arhitekte su takođe poznate.
AUTOR: Valerij Iljin
Osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i njegov otac Eugen Vilhelm Švab, članovi su Nacističke partije koji je služio Trećem Rajhu i njegovom „novom poretku“ kao direktor Escher Wyss AG, industrijske korporacije koja je proizvodila, između ostalog, bacače plamena za ubistva vojnika antihitlerovske koalicije i paljenje mirnih sela poput Hatina.
Švabova kompanija je bila pod posebnim Hitlerovim patronatom – zbog svog značaja za vojno-industrijski kompleks Trećeg rajha i čak je dobila počasnu titulu „uzornog nacionalsocijalističkog preduzeća“. To je takođe u suštini bilo „preduzeće za formiranje grada“ Ravensburga. U tom smislu, otac Klausa Švaba je vodio ne samo kompaniju, već i sam grad, koji je poznat po tome što je u praksi sprovodio nacističke principe i metode (uključujući vakcinaciju) eugenike – da se ubijaju „beskorisni jedači“. Podaci o ocu šefa VEF-a prikupljeni su u koncentrisanom obliku u materijalu „Klaus Švab i četvrti rajh“ objavljenom u zapadnim medijima 18. marta 2021. (Klaus Schwab and the Fourth Reich).
Još jedan jasan i karakterističan primer arhitekte Četvrtog rajha, ovoga puta njegove vojne osnove, je Adolf Hojzinger, Hitlerov šef kabineta, koji je potom postao predsednik Vojnog komiteta NATO-a u Vašingtonu od 1961. do 1964. godine.
Na prvoj fotografiji (1961) general Adolf Hojzinger – predsednik Vojnog komiteta NATO. Na drugoj fotografiji (1944) general-potpukovnik Adolf Heusinger je vršilac dužnosti načelnika Generalštaba Vermahta. Kancelarija ovog ličnog Hitlerovog nameštenika i glavnog stratega Trećeg rajha, koji je nekim čudom izbegao Nirnberško suđenje pošto je bio na čelu Stalnog vojnog komiteta NATO, nalazila se u Pentagonu na broju 3-E 180 među kancelarijama najviših zvaničnici Oružanih snaga SAD. Ali evo ga u društvu sa svojim podjednako izuzetnim kolegama u Vermahtu i NATO-u:
Gore: 2) Hans Špajdel – 1942. upućen na Istočni front da se bori protiv Rusa, od 1943. načelnik štaba Grupe armija Jug (iste one koja je udarila na Ruse preko Ukrajine), od 1957-1963. Vrhovni komandant Savezničkih kopnenih snaga NATO-a u Centralnoj Evropi. 3) Johan Štajnhof – as Luftvafea na Istočnom frontu, a od 1971–1974. predsednik Vojnog komiteta NATO. 4) Johan fon Kilmanseg – borio se u Poljskoj, SSSR, generalštabni oficir u Vrhovnoj komandi Vermahta, 1967-1968. Vrhovni komandant NATO savezničkih kopnenih snaga u Centralnoj Evropi.
Donji red. 1) Ernst Ferber – inspektor Vrhovne komande Vermahta, 1973-1975. Glavnokomandujući NATO-ove OSV u Centralnoj Evropi. 2) Karl Šnel – generalštabni oficir u tenkovskom korpusu Vermahta, 1975-1977. Glavnokomandujući NATO-ove OSV u Centralnoj Evropi. 3) Franc Jozef Šulce – oficir Luftvafea, nosilac Viteškog krsta, 1977-1979. Glavnokomandujući NATO-ove OSV Centralna Evropa. 4) Ferdinand fon Senger i Eterlin – ađutant Vrhovne komande Vermahta, 1979–1983. Glavnokomandujući NATO-ove OSV Centralna Evropa.
Fridrih Gugenberger – oficir podmornice Rajha koji je potopio 17 američkih i britanskih brodova. Godine 1969-1972. Zamenik načelnika štaba NATO komande OSV za severnu Evropu.
Planovi nacističke Nemačke i ratnih zločinaca Hitlerovog režima, uključujući i nabrojane, nisu uključivali uništavanje Amerikanaca. Štaviše, prema nacističkoj rasnoj teoriji, Britanci i većina Amerikanaca odgovaraju kriterijumima superiorne rase – ako smatramo da su Anglosaksonci potomci starih Nemaca. Osim toga, u SAD skoro trećina stanovništva nije imala polumitske drevne germanske, već prave nemačke korene. Uključujući i komandanta savezničkog iskrcavanja u Normandiji, Dvajta Ajzenhauera, tokom čijeg mandata kao predsednika SAD, NATO je zvanično i definitivno postao neprijatelj SSSR-a i Rusije.
U početku je Moskva čak planirala da se pridruži ovoj organizaciji, stvorenoj u aprilu 1949. I čak je preduzela niz koraka, uključujući prijavu za zvanično članstvo. Međutim, 7. maja 1954. Sjedinjene Države, na čelu sa Ajzenhauerovom administracijom, konačno su odbile da dozvole SSSR-u da se pridruži NATO-u. Ovom odlukom Vašington i Amerikanci su jasno ocrtali svoj neprijateljski stav prema Moskvi i Rusima, što je dovelo do dalje trke u naoružanju i eskalacije Hladnog rata.
Na fotografiji se vidi rukovanje generala američke vojske Metjua Ridžveja, komandanta Savezničkog vazdušno-desantnog korpusa u Drugom svetskom ratu i jednog od najboljih asova Luftvafea, a potom i predsednika Vojnog komiteta NATO-a Johana Štajnhofa – tokom komemoracije 5. maja 1985. na nemačkom vojnom groblju Bitburg, gde su takođe sahranjeni vojnici Vafen-SS. Na levoj strani je američki predsednik R. Regan, koji je pripadnioke SS nazvao „žrtvama nacista kao i onih koji su ubijeni u koncentracionim logorima“, desno je nemački kancelar Kol, koji je aktivno nastojao da Nemačku predstavi da nij uzročnik rata, već kao „žrtvu nacističke tiranije“.
Cela ova publika bila je uključena i u borbenu podršku Novom svetskom poretku, stvarajući čitave tajne NATO armije u Evropi. Švajcarski istoričar Danijel Ganser je u svojoj studiji „Tajne armije NATO-a: Operacija Gladio i terorizam u zapadnoj Evropi“ govorio o tajnim jedinicama NATO-a stvorenim posle Drugog svetskog rata u okviru američke „strategije destabilizacije“ i „lažnog terorizma“. Njegov rad pokazuje da je, pored projektovanja vojne pretnje po Ruse, NATO bio pozvan da sprovodi teror u svojim državama članicama kako bi ih zadržao u okviru Alijanse.
Zapadni mediji su priču o tajnim armijama NATO-a, koje predvodi tajni komitet u sedištu NATO-a u Briselu, nazvali „najstrože čuvanom i najopasnijom vojno-političkom tajnom od Drugog svetskog rata”. Ove ekstremističke jedinice su stvorene od 1950-ih, na osnovu ideologije i kadrova nacističkih SS divizija Trećeg rajha, zajedničkim naporima CIA-e, britanskog MI6 i njihovih saradnika iz Rajha.
Po ulasku u NATO, evropske države su morale da potpišu tajne protokole koji obavezuju njihove vlasti da „garantuju unutrašnje usklađivanje sa Zapadnim blokom na bilo koji način, čak i ako biračko telo pokazuje različite preferencije“. Ispostavilo se da formulacija „na bilo koji način“ uključuje terorizam i politička ubistva.
Član Dume Ruske Federacije, generalni direktor Instituta za spoljnopolitička istraživanja i inicijative (INVISSIN) V. Krašenjinjikova smatra da je puč u Ukrajini nekima stkinuo maske, a druge naterao da skinu ružičaste naočare. Danas su poznate otvorene i velike akcije NATO-a duž ruskih granica – razmeštanje vojnih snaga i sredstava, vojne vežbe, pokušaji prenošenja vojnih operacija iz Ukrajine na teritoriju Ruske Federacije. Takođe je poznato da su tajne mreže na teritoriji evropskih država i suseda Rusije, uključujući Ukrajinu i baltičke države, NATO, američke i britanske obaveštajne službe i njihovi punomoćnici u ovim državama izgrađene uz pomoć bivših nacista i glavoseča iz nacističkih SS jedinica. I to nastavljaju da rade rukama svojih direktnih potomaka.
Ukrajinski policajci i kolaboracionisti
Zahvaljujući tome, istorija nas stalno sustiže. Naslednici ukrajinske divizije SS „Galicija“, u bliskoj saradnji sa svojim novim prekookeanskim mentorima, izvode uspešan oružani državni udar u Ukrajini i podržavaju međusobno uništenje Slovena. A potomci vođa baltičkih SS formacija i oni sami ponovo pretvaraju Ruse u „neljude“. Zahvaljujući njima, stotine hiljada stanovnika i starosedelaca samo Letonije su tzv. nedržavljani.
Šef letonske kontraobaveštajne službe general Janis Kazočins: „Odrastao sam sa legionarima Vafen SS“
Tipičan primer je Janis Kažocins, britanski general, sin jednog od najviših oficira letonske SS legije Indulisa Kažocinsa, koji je 2003. godine postavljen za šefa glavne obaveštajne službe (kontraobaveštajne) Letonije – SAB . Biro za zaštitu ustava. On je 10 godina vodio SAB, dajući značajan doprinos organizovanju antiruskih provokacija, stvaranju atmosfere špijunske manije u društvu i „izbeljivanju“ nacističkih saradnika iz Letonske SS Legije. Kažocins je potom nastavio ovaj posao, kombinujući pozicije savetnika letonskog predsednika i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. J. Kažocins smatra svojim glavnim dostignućem ulazak Letonije u EU i NATO 2004. godine, pošto je godinu dana pre toga „ovo iz bezbednosnih razloga bilo u pitanju“. Pod Kažocinom, Letonija je počela da učestvuje u radu NATO-ovog civilnog obaveštajnog komiteta i čak mu je predsedavala.
Ovako Visvaldis Lacis izgleda u Sejmu (levo), a ovako u svojoj SS uniformi
Drugi primer je bivši legionar Vafen-SS Visvaldis Lacis, član letonske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, koji je 9. novembra 2010. godine bio na čelu odbora za državljanstvo letonskog Sejma (parlamenta). Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu Sejma, V. Lacis je izabran za predsednika komisije za primenu zakona o državljanstvu i predstavljao je u parlamentu desničarsko radikalno udruženje „Sve za Letoniju – otadžbina i sloboda“. Naravno, V. Lacis, koji je u mladosti bio dobrovoljac u SS bataljonu, bio je nadaleko poznat u Letoniji po „svojim radikalnim stavovima prema nedržavljanima”.
Ideološko i administrativno starateljstvo nad celokupnom ovom grupacijom i njenim projektima u Evropi ponovo vrše bivši nacisti i njihovi direktni potomci. Poput bivšeg pape Benedikta XIV (Jozef Racinger), koji je karijeru započeo u Hitlerjugendu, a potom služio u Vermahtu, sadašnjim političarima iz vlasti Nemačke i šefovima Evropskog saveta.
Gornji red. 1) SS Grupenfirer Fric fon Šolc je deda aktuelnog saveznog kancelara Nemačke Olafa Šolca. 2) SS obergrupenfirer Hartman fon Lauterbaher – deda nemačkog ministra zdravlja Karla Lauterbahera. Donji red 1) SS brigadefirer Gerhard Linder – deda nemačkog ministra finansija Kristijana Lindera. 2) dobrovoljac rezervnih jedinica SS, odan idejama Rajha folksdojča iz Poljske, Džozef Tusk – deda predsedavajućeg Evropskog saveta.
Fotografija je nazvana – hapšenje Jevreja: „Ovu sliku Jozefa Tuska obezbedio je nemački savezni arhiv (Deutsches Bundesarchiv) kao deo projekta saradnje. Nemački savezni arhiv garantuje autentičnost fotografija, jer koristi samo originale.“ Sudeći po fotografiji, Džozef Tusk je bio ne samo u SS, već i kao deo grupa SD. Štaviše, prijavio se u Himlerove kaznene odrede dobrovoljno, iz ideoloških razloga.
Uzimajući u obzir sve ovo, ne čudi što se događaji iz Drugog svetskog rata i aktuelno delovanje NATO-a na Zapadu doživljavaju drugačije nego kod nas.
S ruskog preveo Zoran Milošević
Izvor: https://naukaikultura.com/kako-potomci-nacista-iz-nato-a-i-eu-grade-cetvrti-rajh/
Originalni članak: https://www.fondsk.ru/news/2023/09/18/kak-potomstvennye-fashisty-iz-nato-i-es-stroyat-chetvertyy-reykh.html
