Ne znam da li mi išta izaziva veći prezir i rezignaciju od pomena tzv. nevladinog sektora, odnosno svima omraženih nevladinih organizacija.

Poznate su nam kao „elite“ građanizma, koje su tu da prosvetle nas, degenerisana ljudska bića, novim trendovima života, novim polovima, rodovima, medicinskim tretmanima i zahvatima, novim „religijama“, novim eksperimentalno-genocidnim „naučnim“ pravcima, novim modelima međuljudskih zajednica, novim značenjima “investicija i investitora” itd. Rečju, svemu na čemu, vidimo, „cveta“ tzv. zapadna civilizacija, u svoj svojoj ljudskoj bedi.

NVO imaju jedan osnovni cilj ili bar posledicu koja je najvidljivija svim razumnim ljudima: NVO potkopavaju nacionalni identitet, satiru srž jednog naroda, degradiraju do potpunog obesmišljavanja arhetipski sistem vrednosti jednog naroda. A najgore u svemu tome jeste što su ljudi u NVO građani Srbije, koji rade direktno protiv svoje zemlje i njenih nacionalnih interesa, za neki sitan ili kakav god novac, koji im udele okupatori.

Mnogi sunarodnici pogrešno veruju da NVO direktno finansiraju zapadne države i multinacionalne korporacije, što je bio slučaj negde do 2019. godine. Neprijatelj je bio pošteniji i manje pokvaren – znalo se ko su, šta žele i da za to plaćaju domaću gamad, koja ima bedan zadatak da destabilizuje i potkopava moralni temelj našeg naroda i njegovog kolektivnog duha, zasnovanog na tradicionalizmu, pravoslavlju i rodoljublju. Sve što mi, fundamentalno, jesmo.

Jasno je da onaj ko te plaća ima odlučujući uticaj na tebe, ako nemaš baš nijedan jedini mišić koji ti drži kičmeni stub.

Međutim, krajem 2018. godine, direktno je Ambasada SAD-a naložila „našoj“ Vladi da MORA da obezbedi sredstva opredeljena za nevladin sektor, usled čega je „srpski“ socijalno-ekonomski savet javno saopštio da će se u budžetu za 2019. godinu i nadalje opredeliti sredstva od čak 11 milijardi dinara (cca 100 miliona evra) za NVO.

Upravo u trenutku kada je Srbija podanički prihvatila da se uvuče u novčanike svojih građana, netransparentno im namećući obavezu da finansiraju svoju sopstvenu propast, zapadne države i korporacije su odlučile da isti taj novac, kojim su dotad sponzorisale nevladin sektor, preusmere na otvaranje novih televizija i medijskih frekvencija (N1, Nova S), sa kojih svakodnevno truju, zagađuju, sluđuju i razjedinjuju narod.

Da li ima čoveka koji ne uviđa savršenu lakoću kojom smo saterani u klopku? Da ne uviđa gvozdenu mrežu okupacije i kolonizacije koja je bačena preko našeg neba na naše glave, indoktrinirane, programirane i dehumanizovane?

Dakle, šta imamo: imamo državni, narodni budžet, koji punimo mi, tzv. građani, ustvari ovce sa kravatama, štiklama, opancima i patikama umesto vune. Tim istim NAŠIM novcem „naša“ država finansira NAŠU individualnu i zajedničku moralnu i ekonomsku propast. A istovremeno, „ritam“ svom tom zamaskiranom i raspevanom jadu daju strani mediji na našim prostorima, kojima se trujemo i preobražavamo iz misleće, ujedinjene i složne zajednice u neprijateljske, zavidne i ostrašćene jedinke, pogodne za manipulaciju.

Primera radi, za tih cca 100 miliona evra, koliko smo raskošne, lake ruke odvojili za neprijatelje, može da se pokrene proizvodnja u 5, 6 fabrika sa našim kapitalom, sa subvencijama našim ljudima i sa prihodom koji će naše fabrike, koje zapošljavaju naše ljude, da ostavljaju u našoj državi i time obnavljaju privredu, na korist i države i naroda.

Međutim, NE.

Da citiram defetizam, koji svi, a ponajviše “prvi među jednakima” širi sa svih medija: “Mi smo mala zemlja. Mi smo mali. Mi smo slabi. Mi smo mali narod. Mi ne znamo da upravljamo našim dobrima. Mi smo neznalice. Mi smo nesposobni. Mi ćemo da tražimo. Mi ćemo da molimo. Mi ćemo sve da učinimo. Mi smo MALI. MALI, MALI, MALI, MALI, MALI…… MALI SMO.“

Ne znam za vas, ali ja nisam MALA.
Ni nacionalno, ni intelektualno, ni hrabrošću, ni odlučnošću, ni ljudski, ni profesionalno, a Boga mi, ni fizički.

Najviše me interesuje koliko nas ima u ovoj maloj zemlji, među njihovim malima, koji nismo mali i koji skupa činimo jedan VELIKI srp, koji će, kad-tad, da požnje sve te male pijavice, male političare, male prevarante i male robove.

Ili da izumre u mukama nove realnosti, čija je perjanica upravo pošast bezazleno nazvana nevladin sektor.

Izvor: