Objavljeno 30.06.2023. (!!) na https://www.tpknews.com/srbija-ode-pod-crni-kamen-americki-investicioni-fond-blackrock-otkupio-spoljni-dug-srbije/

Za deset godina vladavine, SNS kartela je rasprodata sva imovina Srbije. Kinezima su prodati rudnici na istoku zemlje, Arapima vojvođanske oranice i beogradsko građevinsko zemljište, Amerikancima vode i šume, a raznim tzv. stranim investitorima su po bagatelnim cenama iznajmljeni ljudi.
Foto: Profimedia

Posle prodaje Kosova i Metohije, SNS kartel je pristao da celu Srbiju prepusti najvećem globalnom investicionom fondu BlekRok.

BlekRok upravlja svetskim ekonomskim sistemom. U vlasništvu tog fonda nalaze se najmoćnije kompanije iz svih privrednih sektora. BlekRok je vlasnik osam od deset najvećih fabrika za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, ali i dvadesetak najuspešnijih svetskih proizvođača hrane.

BlekRok ima najviše upravljačkih deonica u farmaceutskim gigantima Pfizer, Moderna i Johnson & Johnson, ali i u Biotechu i Bayeru, pa i u kineskom Cinofarmu i svih ostalim kompanijama koje su proizvodile vakcinu protiv Kovida-19.

BlekRok je vlasnik kompanije Meta, u čijem sastavu se nalaze Facebook, Instagram i WhatsApp. Isti fond je vlasnik kompanije Alphabet, koja je vlasnik Google, You Tube i Android. Osim društvenih mreža i interneta, BlekRok kontroliše i vodeće mejnstrim medije, od New York Times-a do svih američkih televizija s nacionalnom pokrivenošću. U vlasništvu tog fonda se nalaze CNN i Fox News, mediji koji promovišu suprotstavljene političke stavove. Po tom modelu, BlekRok je vlasnik i Pepsija i Coca Cole. BlekRok podržava tzv. zelenu agendu i finansira projekte za obnovljive izvore energije, ali istovremeno u vlasništvu ima najveće naftne kompanije i rudnike uglja i drugih “prljavih” ruda.

Lorens Fink, izvršni direktor BlekRoka, nedavno je u pismu deoničarima priznao da je profit jedini cilj promocije određenih političkih i ekonomskih trendova.

– Akcionarski kapitalizam nije nikakva politička ideja. To nije društvena ili ideološka agenda. Ne fokusiramo se na održivost zato što smo ekolozi, već zato što smo kapitalisti. Radi se o kapitalizmu koji pokreću međusobno korisni odnosi između vas i radnika, kupaca, dobavljača i zajednica na koje se vaše kompanije oslanjaju da bi napredovale – napisao je “kralj Wall Street-a”.

Po tom principu, gde se paradigma “akcionarskog kapitalizma” (stakeholders capitalism) predstavlja kao “stremljenje višim ciljevima”, a u praksi svodi na ostvarivanje što većeg profita svojim akcionarima, BlekRok istovremeno Ukrajini prodaje oruže i kupuje njeno zemljište. Od početka rata u toj zemlji, BlekRok je Ukrajini prodao naoružanje u vrednosti od oko 10 milijardi dolara i kupio 70 odsto poljoprivrednog zemljišta po izuzetno niskim cenama.

S lešinarskim instinktom, BlekRok ne propušta prilike da preko malih investicija uzima neuporedivo veću imovinu država čije privrede se nalaze u velikim problemima. U vreme pandemije korona virusa, kad su mere za njeno suzbijanje ugrozile egzistenciju građana, kompanija i zemalja, BlekRok je iskoristio domino efekte urušavanja privrede u mnogim državama, kao što su Italija, Argentina, Pakistan i Libanon. Kolaps privrede je pretio da odvede te zemlje u bankrot. Tek u toj krizi javnost je saznala da veći deo javnog duga tih država kontroliše BlekRok.

Obračun predstavnika političke vlasti, koje su insistirale na otpisu dugova (na primer, Argentina je tražila da joj se oprosti 38 milijardi dolara), i investicionih fondova završio se dogovorom o plaćanju u naturi. BlekRok je preuzeo vlasništvo nad javnom imovinom i fondovima koji kontrolišu zdravstveni i penzioni sistem.

Isti model “investiranja” BlekRok namerava da primeni u Srbiji. Ulazak u Srbiju, BlekRok je počeo pre četiri godine kupovinom francuske softverske kompanije eFront za 1,3 milijarde dolara. U beogradskoj filijari eFronta radi 500 IT stručnjaka, koji se bave razvojem softverskih platformi, uslugama implementacije softvera na sisteme klijenata, analitikom podataka sa tržišta, globalnim marketingom i upravljanjem ljudskim resursima. Nije poznato u koliko kompanija, koje se u Srbiji pojavljuju kao strani investitori, vlasnički udeo ima BlekRok. Međutim, zna se da je vlast Srpske napredne stranke širom otvorila vrata za ulazak hedge fondova.

Aleksandar Vučić je u aprilu prošle godine održao niz sastanaka sa američkim političarima i biznismenima. Između ostalog, tada se susreo sa senatorima Krisom Marfijem i Džin Šejhin iz Odbora za spoljne poslove i Tomom Tilisom iz Odbora za oružane snage. Osim političkih poruka u kojima su istakli da “sve demokratske zemlje Evrope moraju u ovom istorijskom trenutku da pozovu Rusiju na odgovornost” i da “Srbija mora da uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom”, američki senatori su Vučiću obećali političku i ekonomsku podršku.

Uz političku podršku kroz “upotrebu diplomatskog uticaja SAD da se brže prevaziđu proceduralne, odnosno birokratske prepreke na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji”, senatori su obećali “finansijsku pomoć, koja će biti upućena onog trenutka kad Srbija definitivno donese odluku da bude deo Zapada, tada će Amerika da podstakne svoje investitore da dolaze i ulažu ovde”.

Vučić i njegovi saradnici su to obećanje predstavili domaćoj javnosti kao “ponudu koja se ne odbija”. Vučić, Ana Brnabić, Siniša Mali i ostali predstavnici vlasti odmah su počeli da pričaju o “velikom uspehu u reformama srpske privrede, koji potvrđuje spremnost američkih hedž fondova da investiraju u nju”. Nažalost, suprotno porukama iz režimske medijske kampanje, hedge fondovi su zaintersovani za investiranje u Srbiju upravo zbog propasti ekonomskog i privrednog sistema. Blekrok, Vanguard, Amundi, HSBC, DWS Xtrackers i ostali investicioni fondovi (a, svi su povezani vlasničkim udelima), kao što je priznao Leri Fink, nisu zainteresovani za političke i ideološke projekte, već isključivo za profit.

Konkretno, Blekrok je pristao da otkupi veći deo stranog duga Srbije, koji trenutno iznosi 34 milijarde evra, a budžetskom projekcijom je predviđeno da se do kraja godine poveća za još 10 milijardi evra. Američki fond će preuzeti na sebe otplatu prispelih kreditnih rata i dela glavnice, a zauzvrat će dobiti srpske javne resurse, uključujući i Elektroprivredu Srbije, rudnike, poljoprivredno zemljište i sve ostalo što Vučić nije stigao da proda ili da stavi pod hipoteku.

Ceh Vučićevih političkih i ekonomskih avantura stigao je na naplatu, ali ne njemu, nego Srbiji. Vučić je deset godina pljačkao Srbiju megalomanskim infrastrukturnim projektima, preskupim i nepotrebnim. Zaduživanje države je predstavljao kao fantastičan uspeh, da bi njegovo lažno “zlatno doba” završilo pod “crnom stenom”, u vlasništvu BlekRoka.

Uporedo s predajom i prodajom Kosova i Metohije albanskim teroristima i njihovim američkim mentorima, Vučić je prodao celu Srbiju najmoćnijem investicionom fondu. BlekRok je nedavno otvorio kancelarije na vrhu Kule u “Beogradu na vodi”.

Kako prolaze države u koje investira BlekRok vidi se na primeru Ukrajine. BlekRok je u Ukrajinu stigao 2014. godine. Osim investicija u energetski i poljoprivredni sektor, kroz te kombinacije oprano je nekoliko desetina milijardi dolara za kompanije koje su povezane sa čelnim ljudima američke Demokratske partije. U te poslove bili su uključeni Džozef Bajden i njegov sin Robert Hanter Bajden. Dok je Džo Bajden, tada na funkciji potpredsednika SAD-a, upravljao trgovinom ruskom naftom i gasom, koja se odvijala preko ukrajinskih kompanija, Hanter Bajden je bio uključen u izgradnju biolaboratorija u kojima je razvijano biološko oružje.

Ukrajinska vlast je omogućila BlekRoku da, u okviru restruktuiranja javnog duga, 2015. godine kupi državne obveznice za 25 odsto vrednosti. Na taj način, pod izgovorom “pomoći u otplati dugova”, BlekRok i drugi hedž fondovi za šest godina su ostvarili dobit koja je bila oko 300 odsto veća od cene po kojoj su kupili ukrajinske obveznice.

Pljačka Ukrajine nije zaustavljena početkom rata sa Rusijom. Naprotiv, BlekRok je napravio dva sistema za realizaciju profita. Prvi se zasniva na prodaji oružja ukrajinskoj armiji. Taj investicioni fond je najveći pojedinačni vlasnik vodećih kompanija za proizvodnju oružja i vojne opreme, među kojima su Lockheed Martin, Boing, Northrop Grumman, Raytheon i General Dynamics.

Tokom prošle godine vrednost akcija tih kompanija je porasla za više od 30 odsto, a ekstraprofit je porastao za više od 10 milijardi dolara. Istovremeno dok prodaje oružje, BlekRok pravi i naplaćuje planove za “pomoć i podršku u posleratnoj rekonstrukciji Ukrajine”. BlekRok priprema novi “Maršalov plan” u koji će, navodno, biti uloženo oko 750 milijardi dolara.

U medijskoj kampanji, kojom BlekRok predstavlja Ukrajinu kao buduće “najveće gradilište na svetu”, najavljuju se krupni poslovi u energetici, rudarstvu, poljoprivredi i infrastrukturi, uključujući izgradnju puteva, mostova, bolnica, fabrika i škola. BlekRok je već formirao privatni eyuity fond od 500 miliona dolara, kroz koji bi trebalo da se u obnovu Ukrajine plasira oko 25 milijardi dolara s računa raznih država, kompanija i privatnih investitora.

Leri Fink, izvršni direktor BlekRoka, i Volodomir Zelenski, predsednik Ukrajine, krajem prošle godine razgovarali su video linkom. Fink i Zelenski su se složili da se u bliskoj fudućnosti “fokusiraju na koordinaciju svih potencijalnih investitora i učesnika u rekonstrukciji Ukrajine i usmeravanje investicija u najrelevantnije i najuticajnije sektore ukrajinske privrede”. Dogovoreno je da BlekRok preuzme kontrolu nad Ukrajinskim fondom za obnovu.

Za taj posao određen je tim BlekRoka na čelu sa Erikom van Nostrandom, koji je na direktorsku poziciju u tom investicionom fondu došao u avgustu prošle godine s funkcije višeg savetnika u američkom Ministarstvu finansija, gde je bio zadužen za kreiranje ekonomske politike SAD-a prema Rusiji i Ukrajini. Posle promocije plana za obnovu Ukrajine na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, BlekRok je u Varšavi održao izložbeni sajam “Obnovimo Ukrajinu”, na kome je učestvovalo više od 300 kompanija iz 22 zemlje.

Naravno, BlekRok je imao vlasnički udeo u svakoj od tih kompanija, koje su angažovane na pripremi obnove Ukrajine. Pored toga, BlekRok investira u Ukrajinu i kroz fondove koje su osnovale Nemačka i Francuska. Pošto BlekRok ima akcije u nemačkoj Dojče banci i francuskom fondu BNP Paribas, preko njih namerava da širi poslovnu imperiju u ratom razrušenoj Ukrajini.

Australijski medij Nacional Reviews nedavno je objavio informacije o tome kako su tri multinacionalna konzorcijuma s američkim kapitalom, kupili trećinu ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta. Iza tih kompanija (Cargill, DuPont i Monsanto) nalazi se kapital koji su obezbedili investicioni fondovi BlekRok i Vangard, koji takođe imaju povezanu vlasničku strukturu. Da bi ilustraovao razmere te poslovne kombinacije, australijski medij je istakao da celokupna poljoprivredna površina u Italiji iznosi 16.7 miliona hektara, a ove tri kompanije, pod kontrolom BlekRoka, u Ukrajini su kupile zemljište od 17 miliona hektara, s namerom da uzmu i veći deo preostalih oko 40 miliona hektara, koje je zasad u ukrajinskom vlasništvu.

S budžetom od 10.000 milijardi dolara, BlekRok lako rešava probleme u širenju svoje menadžerske imperije. Kao što u biznisu ulaže u sve konkurentske firme (u Pepsi koliko i u Coca Colu, u CNN kao i u Fox), BlekRok investira i u političke stranke i njihove lidere. Taj fond je, preko kompanija u čijem vlasništvu učestvuje, finansirao predsedničku kampanju Emanuela Makrona, ali i njegovu protivkandidatkinju Marin Le Pen. U borbi za vlast u Nemačkoj, BlekRok je finansijski podržao i Olafa Šolca kao i Fridriha Merca, naslednika Angele Merkel na mestu šefa CDU.

Merc je od 2000. do 2009. godine bio predsednik poslaničke grupe demohrišćana u Bundestagu, ali je, posle izbornog poraza od Merkel, napustio politiku i posvetio se biznisu. Od 2016. godine bio je predsednik BlekRokove filijale u Nemačkoj BlackRock Germany.

I u vrhu BlekRoka nalaze se kadrovi sa istaknutim političkim pedigreom. Osim Van Nostranda, u vrhu tog investicionog fonda, na direktorskoj funkciji, nalazi se Tom Donilon, koji je bio na funkciji savetnika za nacionalnu bezbednost SAD-a u vreme administracije Baraka Obame. Kao i Van Nostrand, Donilon je ekspert za procenu geopolitičkih rizika mogućeg sukoba Rusije i NATO-a.

BlekRok najveći profit ostvaruje saradnjom s političkim liderima zemalja koje su opterećene visokim javnim dugom, kakva je Srbija. Kreditima, koje je ulagao u megalomanske projekte, SNS kartel je zadužio nekoliko sledećih generacija.

Sada Srbija više ne može ni da otplaćuje prispele rate, a promene na tržištu novca podigle su cenu kredita. U bezizlaznoj situaciji, SNS kartel je odlučio da Srbiju proda BlekRoku. Kad BlekRok otkupi određeni deo državnog duga, moći će da raspolaže srpskim javnim resursima u skladu sa svojim privatnim potrebama, koje se svode na ubiranje profita.

U fokusu BlekRoka nalaze se Elektroprivreda i Elektrodistribucija Srbije, čija vrednost se procenjuje na oko sedam milijardi evra. S obzirom na energetsku krizu u svetu, kao i na kapacitete EPS-a, pod upravom BlekRoka energetski sistem Srbije može da u kratkom roku udvostruči vrednost. To će se obezbediti restruktuiranjem EPS-a, otpuštanjem nekoliko hiljada radnika i desetak hiljada parazita, koje je SNS kartel udomio u to javno preduzeće, pa i podizanjem cene električne energije.

Pored toga, BlekRok će profit tražiti u trgovini srpskim poljoprivrednim zemljištem i rudarskim nalazištima. Uzalud se Vučić hvali otkrivanjem novih nalazišta zlata, za koja, kako kaže, samo on i još dvoje njegovih ortaka znaju gde se nalaze. Rudnici zlata, bakra, uglja i, naravno, litijuma preći će u vlasništvo BlekRoka. Građani Srbije od toga neće imati nikakvu korist. Sve što su generacije ulagale u EPS i sva prirodna bogatstva pripašće BlekRoku, što će omogućiti dodatnu zaradu njihovim akcionarima.

U tom planu, koji je skrojen po modelu kakav je namenjen i Ukrajini, BlekRok priprema i privatizaciju Železnice Srbije, kao i državnih fondova kao što su zdravstveni i penzioni. Kad do toga dođe, plate u značajnom delu javnog sektora, kao i penzije neće se isplaćivati iz republičkog budžeta, nego s računa investicionog fonda, i to onoliko koliko BlekRok proceni da treba. Bez obzira na odrednice iz Ustava, Srbija više neće biti država srpskog naroda i svih njenih građana, nego kolonija BlekRoka.

Uz sve ekonomske posledice, ulazak BlekRoka u Srbiju uticaće i na njene međunarodne odnose. Uostalom, BlekRok zato i dolazi ovde, da bi istisnuo politički, bezbednosni i privredni uticaj Rusije i Kine. Leri Fink je nedavno procenio da će “ruska invazija na Ukrajinu okončati globalizaciju kakva je postojala u proteklih 30 godina”. Na toj polaznoj osnovi, BlekRok je zaključio da ceo svet ulazi u period rasta inflacije i većeg rizika za obveznice i deonice. BlekRok je poslovnu strategiju za 2023. godinu nazvao “Povratak u kolebljivu budućnost”, u kojoj se kao uzrok problema istakao “politizaciju svega”.

– Rešenja se ne traže kroz nijansiranu raspravu, sve se politizira i ko ima najglasnije i najjednostavnije argumente, taj pobeđuje. Centralne banke ne rešavaju probleme koje je izazvala inflacija, već donose političke odluke. To je stvorilo najveći geopolitički rizik, sukob Rusije i NATO. Kriza u odnosima SAD i Kine još nije dostigla nivo opasnosti od vojnog sukoba, ali postoji pretnja globalnog tehničkog razdruživanja. Pred našim očima odvija se kriza u Šri Lanki, a trebalo bi da budemo spremni na takav razvoj događaja u Turskoj, Italiji i još nekim azijskim i evropskim ekonomijama – rekao je nedavno Fink.

Dok iznosi stavove kojima upozorava na globalne opasnosti i predlaže potragu za mirnim rešenjima, izvršni direktor BlekRoka podržava rat u Ukrajini, jer trgovina oružjem donosi više novca nego šverc narkotika. O tome je nedavno govorio i Tarik Fensi, bivši direktor odeljenja za održive investicije u BlekRoku.

– BlekRok je pronašao način kako da uveri javnost da pomaže u rešavanju klimatske krize, a sve kako bi povećao prodaju svojih proizvoda koji imaju zanemariv uticaj na životnu okolinu. Radio sam u tom fondu, najvećoj kompaniji za upravljanje ulaganjima u istoriji, i mogu vam reći da velika većina onoga što govore čelni ljudi BlekRoka nema veze sa realnošću, posebno kad je reč o etičkom ulaganju. Sve se svodi na ostvarivanje što većeg profita, bez obzira na ugrožavanje javnih interesa – rekao je Fensi u intervjuu za britanski Telegraf.

U takvim okolnostima, Srbija je idealna prilika za BlekRok. Ucenjeni vladar i njegovi saradnici, duboko uvaljani u kriminal i korupciju, nemaju drugog izlaza nego da tom investicionom fondu prodaju državu i narod, potpuno nezainteresovani za javne resurse i privatnu imovinu svih građana.

Kad preuzme vlasništvo nad Srbijom, BlekRok će štititi svoje poslovne interese, a ne interese države koju je kupio u bescenje, tokom naprednjačke aktuelne totalne rasprodaje. I po tom pitanju, građani su opet ostavljeni na milost i nemilost diktatoru i njegovim stranim poslovnim partnerima. Dolasku BlekRoka ne suprotstavljaju se lideri opozicionih stranaka, intelektualci, pa ni domaći privrednici, koji će biti ugušeni i uništeni.

Građani Srbije će postati, kao što je rakao dr Nestorović, podstanari u svojoj državi, a kiriju će plaćati BlekRoku. Crna Srbija ode pod crni kamen.