Decenijama nas mediji upozoravaju na opasnosti globalne prenaseljenosti. Odgovorna je za ekološku štetu, siromaštvo i glad u svetu. Da li je zaista previše ljudi ili je to samo dobro prodana i potpuno neutemeljena bajka?
Mejnstrim mediji su nas decenijama hitno upozoravali na prenaseljenost širom sveta.
Istovremeno, postoji ogroman strah da bi svet uskoro mogao da dostigne granicu stanovništva koju zemlja više ne može da podnese. Za ovu nesrećnu situaciju krive su zemlje trećeg sveta i njihov visok natalitet. Podsvesno, rečeno nam je da je dobra stvar obuzdati rast stanovništva i preduzeti mere. UN i Svetska banka se slažu: Prenaseljenost je kriva za glad i siromaštvo u svetu. Iza ovih izjava stoji pre svega jedna stvar: mizantropska slika.
Ali šta se tačno krije iza tvrdnje da je svet prenaseljen?
U vezi sa prenaseljenošću, često se suočavamo sa slikama ogromnih gomila ljudi u velikim gradovima ili se prikazuju ogromne sirotinjske četvrti. Ali zašto ljudi žive u gužvi i sirotinjskim četvrtima? Razlog nije u tome što je svet prenaseljen i ovi ljudi nemaju drugo mesto na zemlji. Zemlja bi bila dovoljna, ali nemaju para da kupe parče zemlje.
Čak i da imaju dovoljno novca, to ne bi funkcionisalo jer neki veoma bogati ljudi kao što su Bil Gejts, Ted Tarnera idr. poseduju ogromnu zemlju i bogatstvo nezamislivih razmera koje više nije dostupno široj javnosti.
Zbog toga nema dovoljno stambenog prostora, jer površina zemlje ne pripada svim ljudima podjednako, već relativno veliki deo životnog prostora zauzima vrlo mali broj „vlasnika“ i koristi se za eksploataciju.
Na primer, ako bi dali zemlju za 7 milijardi ljudi u Austriji, svaka osoba bi dobila 11m².
To je više prostora nego našta jedan zatvorenik ima pravo, a ostatak sveta bi bio bez ljudi.
Dakle, na svetu nema previše siromašnih, već previše superbogatih koji rade samo za svoju korist. Uzmimo jednu od najbogatijih porodica na svetu, Rotšilde. Rotšildovi poseduju najmanje 164 banke širom sveta. Neto vrednost se procenjuje na 500 triliona dolara. Niko ne može racionalno da shvati cifru od 500 triliona. Poređenja radi: sve zemlje sveta zajedno imaju „samo“ 71,6 triliona duga. Ovde postaje jasno kome država ili narod zapravo duguju, odnosno superbogatima. Oni su ti koji su odgovorni za siromaštvo na zemlji.
Samo Sudan – zemlja u severoistočnoj Africi – sa svojom primitivnom poljoprivrednom tehnologijom, uporedivom sa onom u Nemačkoj 1950-ih i 60-ih, mogao bi da prehrani milijardu ljudi.
Takođe, mejnstrim mediji nam govore da prenaseljenost uništava životnu sredinu. Istina je da jedan procenat čovečanstva – naime najbogatijih – degradira životnu sredinu dvostruko više nego milijarde ljudi u siromašnijih 50 odsto sveta. Oni masovno oštećuju životnu sredinu ulažući u industrije i korporacije štetne po životnu sredinu, mega jahte, privatne avione, privatna putovanja u svemir i pompezni luksuz.
Zar ne bi trebalo zato da zahtevamo, da oni veoma bogati ljudi, kao što su Rotšild, Rokfeler, Varburg, Morgan, Bil Gejts, itd., koji grabe zajednička dobra i time guraju milijarde ljudi u glad i siromaštvo, vrate svoje ukradeno bogatstvo?
Ako je grupa ljudi prevelika i štetna za Zemlju, onda to nisu siromašni, već, očigledno, super bogati.
Kako je jednom prigodno rekao Mahatma Gandi?
„Svet ima dovoljno za svačije potrebe,
ali ne i za svačiju pohlepu.’
Izvori/linkovi:
UN, Svetska banka, Ted Turner, Austrija, Sudan
Dokumentarni film „Population Boom (2013)“
Super bogat uništavanje okoline
https://www.zeit.de/gesellschaft/2021-11/oxfam-treibhausemissionen-studie-reiche-arme-co2-ungleichheit
Rothschild
https://www.kla.tv/13533
Globalni dug
https://www.kla.tv/22443
Izvor: https://www.kla.tv/26765
