Rhoda Vilson, 17. jula 2023. godine

Zbog masovnih kampanja vakcinacije, prirodna zaštita majki od morbila sada je sistematski eliminisana tokom niza generacija u mnogim zemljama širom sveta. Kada bi se sačuvao prirodno stečeni imunitet, ne bismo morali da se plašimo smrtnosti odojčadi od malih boginja, kao sada.

Između 1900. i 1963. godine, pre uvođenja vakcine, stopa mortaliteta od morbila je opala za 98%, zbog napretka u životnim uslovima, ishrani i zdravstvenoj zaštiti. Neuhranjenost, posebno nedostatak vitamina A, primarni je uzrok oko 90.000 smrtnih slučajeva od morbila godišnje u nerazvijenim zemljama. U SAD i drugim razvijenim zemljama, 75–92% hospitalizovanih slučajeva morbila ima malo vitamina A.

Smrtnost od morbila je opala za 98% od 1900. do 1963. godine, pre nego što je uvedena vakcina protiv morbila.

Iako je 0,01% slučajeva morbila fatalno, a 0,00125% slučajeva rezultira trajnom invalidnošću od encefalitisa morbila, nije dokazano da je rizik od trajnih povreda i smrti od MMR vakcine manji od rizika od malih boginja. 

Ozbiljna nuspojava je moždani udar ili napad epilepsije, koji se javlja kod oko 1 od 640 dece vakcinisane MMR-om – oko pet puta češće nego kod infekcije morbila. Ostali ozbiljni neželjeni efekti vakcinacije uključuju gluvoću, dugotrajne napade, komu, smanjenu svest, trajno oštećenje mozga i smrt.

Dok američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navode da su ovi neželjeni efekti retki, precizni brojevi su nepoznati. Pored toga, u uputstvu proizvođača na pakovanju stoji: „MMR II nije evaluirana na mogućnost pojave kancera ili mutacije gena, ili smanjenja plodnosti.“

Dakle, da li je MMR vakcina bezbednija od malih boginja? Nema dovoljno dokaza da se kaže da jeste. Pregled više od 60 studija MMR vakcina sprovedenih za Cochrane biblioteku navodi: “Dizajn i izveštavanje o bezbednosnim ishodima u studijama MMR vakcine, i pre i nakon stavljanja na tržište, su uglavnom neadekvatn”i.

Pošto su trajni efekti morbila, posebno kod ljudi sa normalnim nivoom vitamina A, tako retki, nivo tačnosti dostupnih istraživačkih studija nije dovoljan da dokaže da vakcina izaziva manje trajnih povreda ili smrti nego male boginje.

Iznenađujuće, moglo bi da bude i koristi od dobijanja morbila. Studije sugerišu vezu između prirodno stečene infekcije morbila i smanjenog rizika od Hodžkinovih i ne-Hodžkinovih limfoma, kao i smanjenog rizika od polenske groznice, ekcema i astme. Infekcije morbila su takođe povezane sa manjim rizikom od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u odraslom dobu.

Pored toga, odojčad rođena od majki koje su prirodno obolele od morbila, su zaštićena od morbila, putem imuniteta majke, duže od beba koje su rodile vakcinisane majke.

Gore navedeno je preuzeto iz Izjave o bolestima i Izjave o riziku od vakcine protiv malih boginja koje su objavili Lekari za informisani pristanak , veb lokacija koja pruža podatke o zaraznim bolestima i vakcinama za one koji podržavaju dobrovoljnu vakcinaciju.

Melanijine čudesne boginje

Recenzija knjige za decu se bavi ulogom vitamina A u infekcijama malih boginja i posledicama koje masovna vakcinacija protiv malih boginja ima na buduće generacije.

Dr Tetjana Obuhanič je pregledala „ Melanijine čudesne boginje “ kako bi utvrdila da li on pruža „ispravan prikaz realnosti vakcinacije“. Pri tome ona iznosi neke zanimljive činjenice sa kojima bi roditelji trebalo da budu upoznati pre nego što odluče da vakcinišu svoju decu.

Ako knjiga upozorava roditelje koji ništa ne sumnjaju da „vakcinacija ne garantuje zaštitu od bolesti i inspiriše ih da obrate više pažnje na ishranu koja je potrebna za optimalno funkcionisanje imunog sistema, to bi zaista bilo divno“, napisala je ona.

U nastavku smo naveli neke tačke koje je dr Obuhanič iznela u svom pregledu. Njen ceo članak, sa referencama, možete da pročitati OVDE .

Brojne epidemije zaraznih bolesti su dokumentovane u zajednicama sa visokom pokrivenošću vakcinacijom, uključujući od 20% do 80% potpuno vakcinisanih ljudi. „Razlog za tako značajan doprinos potpuno vakcinisanih pojedinaca izbijanju bolesti nije slučajni neuspeh vakcine, već predviđeno ograničeno trajanje zaštite koju daje bilo koja vakcina protiv odgovarajuće bolesti“, napisala je dr Obuhanič.

Većina vakcina je napravljena od atenuiranih ili inaktiviranih virusa. Istraživanja na životinjama su pokazala da injekcija inaktiviranog virusa može da postigne samo kratkotrajnu zaštitu.

Ovi nalazi sugerišu da vakcinisana osoba može, nakon izlaganja, podleći boginjama – ili bilo kojoj drugoj virusnoj bolesti za koju se smatra da se može sprečiti vakcinom – nakon što kratkotrajni zaštitni efekat vakcine oslabi. Ovo je u suprotnosti sa trajnim imunitetom koji se razvija nakon izlaganja prirodnom virusu.

Uloga vitamina A

Vitamin A (retinoidi) je neophodan partner ključnog prirodnog antivirusnog glasnika zvanog interferon. Interferon proizvode ćelije urođenog imunog sistema zvane makrofagi u roku od nekoliko sati nakon što otkriju virus u telu.

Jedna od poznatih antivirusnih funkcija interferona je da obezbedi molekularni signal drugim ćelijama koji ih čini otpornim na ulazak virusa. Međutim, poruka interferona stiže do tih ćelija, uključujući neurone, samo u prisustvu vitamina A.

Istraživanje sprovedeno na miševima zaključuje da nedostatak vitamina A u vreme izlaganja virusu čini delovanje interferona suboptimalnim, dozvoljavajući virusnoj infekciji da se “primi”. Takođe sugeriše da pokušaj da se ispravi bilo koji već postojeći nedostatak vitamina A tek nakon pojave simptoma bolesti verovatno neće obezbediti blagu bolest, pošto je delovanje interferona potrebno u roku od nekoliko sati od izlaganja virusu.

Međutim, analiza placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja primene vitamina A kod teških morbila otkrila je da je visoka doza vitamina A uzeta u dva uzastopna dana nakon dijagnoze malih boginja i dalje bila korisna jer je smanjila gušobolju, ukupni mortalitet i mortalitet specifičan za pneumoniju.

Treba napomenuti, kaže dr Obuhanič, da voće i povrće ne sadrže vitamin A samo po sebi , odnosno retinoide, već beta-karoten koji jetra može d pretvori u pravi vitamin A.

„Izvori pravog vitamina A, kao što su mleko/puter od krava koje se hrane travom (tj. krave na pašnjaku, a ne u tovilištu) ili visokokvalitetno ulje jetre bakalara, mogu biti neophodni u svakodnevnoj ishrani pored voća i povrća za svrhu stvaranja rezervi vitamina A.”

Dugoročna korist od malih boginja u detinjstvu

Devojčice koje su u detinjstvu prebolele morbile i stekle trajni imunitet na ovu bolest same prenose ovaj imunitet na svoju decu. Ovaj pasivni prenos imuniteta sa majke na dete se dešava preko placente i dojenja.

Sposobnost pasivnog prenosa imuniteta na svoje bebe je odsutna kod onih majki koje nisu imale priliku da same iskuse morbile. A novorođenčad bez imunološke zaštite majke podložna je morbilama jer njihov imuni sistem nije sposoban da proizvodi visoke nivoe interferona.

„Paradoksalno, novorođenčad koja su rođena decenijama nakon što je uvedena masovna vakcinacija u njihovoj zemlji, imaju mnogo veće šanse da obole od malih boginja tokom sporadičnih (uvezenih) izbijanja skoro eliminisane bolesti, u poređenju sa bebama rođenim u eri pre vakcinacije kada je incidencija malih boginja u detinjstvu bila konstantno visoka i pogađala starije starosne grupe, uzrasta od jedne do petnaest godina“, rekala je dr Obuhanič.

„To je zato što su, uprkos ranoj izloženosti boginjama, ta odojčad bila pod okriljem snažne imuno-zaštite majke tokom prve godine života čak i kada nisu dojena, a dojenje bi produžilo njihovu zaštitu.

„Prirodna zaštita majki je sada sistematski eliminisana tokom niza generacija u mnogim zemljama širom sveta… Kada bi se sačuvao prirodno stečeni imunitet, ne bismo morali da se plašimo smrtnosti novorođenčadi od malih boginja, kao što to činimo sada.

Pored masovne vakcinacije majki, zbog čega su boginje preovlađujuće kod novorođenčadi, dr Obuhanič je primetila još dva faktora koji mogu da povećaju rizik od komplikacija bolesti izazvanih infekcijom morbila kod starije dece i odraslih:

• zanemarivanje skrininga i blagovremenog korigovanja bilo kakvih subkliničkih nedostataka vitamina A (retinoida) u populaciji i,
• korišćenje lekova protiv groznice za suzbijanje simptoma bolesti, za koje je poznato da povećavaju sekundarne komplikacije od morbila, posebno, kao i da pogoršavaju postojeću bakterijsku infekciju.

Izvor: https://expose-news.com/2023/07/17/which-is-more-beneficial-measles-or-the-vaccine/

===== Dodatak iz 2019. =====

Ceo intervju sa dr. Vejkfildom: