Autor James Rickards
Objavljeno
4. januara 2023.

Rat u Ukrajini ostaje najvažnija priča u svetu danas.

Ne verujte neprestanoj medijskoj propagandi vlade SAD o Ukrajini. Ukrajina ne dobija rat; oni gube i to teško.

Ali sačekajte, zar vesti nisu govorile o ukrajinskim dobicima poslednjih meseci, dok se Rusija povlači i teško je tučena? To je glavni, proukrajinski narativ. Evo realnosti:

Većina ukrajinskih dobitaka bila je protiv olako branjenih pozicija koje su Rusi brzo napustili jer nisu vredni borbe za odbranu.

Te ruske trupe (u stvarnosti Donbas milicija) dobile su naređenje da se povuku na utvrđene ruske linije, dok su ukrajinske snage koje su jurile da popune prazninu bile zaklane ruskim artiljerijskim bombardovanjem.

Većina ljudi o ratu razmišlja u smislu teritorije. Ako izgubite teritoriju, to mora da znači da gubite rat. Ali nije uvek sve tako jednostavno.

Ruska strategija

Rusi će dobrovoljno da ustupe teritoriju da bi se kasnije ponovo borili pod povoljnijim okolnostima. Jednostavno ponovo će je preuzeti kada im uslovi budu išli u prilog. Oni nisu prvenstveno zabrinuti za teritoriju per se. Primarni ruski cilj je da sruši i uništi ukrajinske oružane snage.

A ako Ukrajinci žele da nastave da se bacaju na ruske položaje kako bi povratili zemlju i napravili propagandni udar, to je Rusima u redu. Oni će samo smrviti napadačke snage teškom artiljerijskom vatrom (artiljerija ubija mnogo više ljudi u ratu nego meci ili bombe).

I uprkos tvrdnjama ukrajinske vlade, najbolji obaveštajni podaci kažu da Rusija trenutno ima stopu žrtava 8 do 10 prema 1. Drugim rečima, Rusija nanosi Ukrajini 8 do 10 žrtava za svaku žrtvu koju pretrpi.

Takav odnos nije održiv za Ukrajinu.

Rusija se sprema da kazni Ukrajinu

U međuvremenu, Rusija je pojačala svoje položaje sa 300.000 ili više svežih vojnika (oko 30 divizija) koji su odmorni i opskrbljeni. To je sve na broj vojnika koji se već nalaze u Ukrajini.

Činjenice pokazuju da ih podržava najmanje 1.500 tenkova, 5.000 oklopnih borbenih vozila, 1.000 raketnih artiljerijskih sistema, stotine aviona sa fiksnim krilima i helikoptera, plus hiljade taktičkih balističkih projektila, krstarećih projektila i dronova.

Istovremeno, sve ukazuje na to da Rusija menja strategiju.

Prvobitna ruska invazija bila je loše osmišljena i odvijala se po komadima. Suprotno opštem mišljenju, Putin nikada nije nameravao da osvoji Kijev i okupira Ukrajinu. Invazione snage su bile premale da bi ostvarile te ciljeve.

Takođe, suprotno opštem mišljenju, Putin nije ciljao civilno stanovništvo Ukrajine. Želeo je da u najvećoj mogućoj meri izbegne civilne žrtve. Naravno, neki civilni ciljevi su pogođeni, ali to se u ratu dešava.

Putin je umesto toga verovao da će „specijalna vojna operacija“ reći Kijevu i Vašingtonu da je Rusija ozbiljna u vezi sa sprovođenjem svojih crvenih linija u Ukrajini, da je spremna da upotrebi silu. Ali mislio je da će ih njegova demonstracija sile dovesti za pregovarački sto.

Teško je pogrešio. Umesto da dovedu Kijev i Vašington za pregovarački sto, oni su odlučili da agresivno brane Ukrajinu. Ruske loše pripremljene snage su u mnogim slučajevima potisnute i razbijene.

„Ovaj put Rusija misli ozbiljno“

Ali sada Rusija skida rukavice. Već je pokrenuo teške, trajne napade na ukrajinsku infrastrukturu, uključujući električnu mrežu i energetske čvorove. Njena vojska se takođe pregrupiše i priprema za masovne kontraofanzive.

Neće napraviti iste greške koje je napravila tokom loše planiranih napada prošlog februara. Rusija ovoga puta misli ozbiljno.

Ona više nije zainteresovana da Ukrajinu dovodi za pregovarački sto. Umesto toga, fokusirana je na uništavanje ukrajinskih vojnih snaga i nametanje sporazuma Kijevu.

Uskoro će početi velika zimska ofanziva, verovatno kada se tlo u južnoj Ukrajini potpuno zaledi (muljevito tlo će zarobiti ruske snage). Uspešna kontraofanziva će konsolidovati rusku kontrolu nad Donbasom (centrom ukrajinske industrije i prirodnih resursa), dati Rusiji kontrolu nad Zaporožjem (najvećom nuklearnom elektranom u Evropi) i verovatno uključiti osvajanje Odese, najvažnije ukrajinske crnomorske luke.

Cena za ostatak Ukrajine od Kijeva do Lavova biće užasna, uključujući skoro potpunu degradaciju njenih kapaciteta za proizvodnju električne energije, transportnih linija i zaliha hrane. Zalihe oružja SAD i Velike Britanije neće mnogo značiti jer su premale, prekasno su stigle i Ukrajinci su jedva obučeni da ih koriste.

Ali ovi izgledi uopšte ne utiču na antiruske ratne jastrebove, i demokrate i republikance, koji su odlučni da produže rat po svaku cenu — čak i ako to znači da se bore protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca.

Sjajan posao za Vojno-industrijski kompleks

Čini se da svake nedelje SAD najavljuju novi paket pomoći Ukrajini od više milijardi dolara. Ovi paketi pomoći spadaju u dve kategorije: neki su jednostavni finansijski transferi da bi oligarsi u Ukrajini bili obezbeđeni sredstvima za održavanje njihove vlade.

Drugi se sastoje od oružja uključujući bespilotne letelice, protivraketne baterije poput Patriota, artiljeriju dugog dometa i nedavno najavu da bi SAD mogle da isporuče Ukrajini borbena vozila Bredli ili BFV.

Ukupna takva pomoć Ukrajini, uključujući budžet od 1,7 biliona dolara, koji je američki Kongres usvojio pre dve nedelje, sada se približava cifri od 100 milijardi dolara.

Kada je reč o oružju, mnogo je manja nego što se na prvi pogled čini u smislu pomoći Ukrajini. Čini se da Ukrajina dobija milijarde dolara u opremi, ali u stvari, Ukrajina dobija odbacivanje od američkih zaliha.

Ono što se zaista dešava je da SAD bacaju stare ili zastarele sisteme u Ukrajinu (originalni BFV je izgrađen 1981. godine, pre više od četrdeset godina), a zatim koriste sredstva da naruče novo oružje za sebe.

U međuvremenu, SAD će verovatno poslati Ukrajini stariju verziju PVO sistema Patriot — i to samo jednu bateriju, koja se sastoji od osam raketnih bacača. To neće doneti preokret za koga se čini da mnogi misle da će biti. Rusi će jednostavno zatrpati sistem brojkama, a onda će da ga odstrane. Verovatno to neće dugo trajati od momenta kada bude raspoređen, što bi moglo da bude u narednih nekoliko meseci.

Pravi dobitnici ovih transfera oružja biće američki odbrambeni izvođači kao što su Raitheon, Lockheed Martin i Northrop Grumman, koji dobijaju novac za izgradnju novih naprednih sistema za SAD.

Pravi gubitnici biće ukrajinski narod, koji će nastaviti da umire bespotrebno u nedostatku dogovornog rešenja koje priznaje realnost na terenu.

Koliko zapadne vojne pomoći zapravo stiže na teren?

Da bi ova halabuka bila još apsurdnija, veliki deo opreme koja uspe da stigne do Ukrajine, Rusija je brzo raznela.

Rusija ima veoma dobre obaveštajne podatke o tome gde se nalaze ovi sistemi naoružanja kada stignu do Ukrajine. Koristeći globalne satelitske snimke, lasersko navođenje i mešavinu dronova i krstarećih projektila, Putin je uspeo da spreči da ovo oružje stigne do bojnog polja ili da ga uništi ako dospe do njega.

Ali SAD su već potrošile toliko novca na Ukrajinu i tako snažno se obavezale na potpuni poraz Rusije, da bi ruska pobeda predstavljala još jedan strateški poraz za SAD, koje još uvek boli debakl u Avganistanu.

Ono što je ostalo od kredibiliteta SAD je na kocki.

Do krajnjih granica

Šta se dešava ako Rusija dovede Ukrajinu na ivicu poraza? Hoće li Bajden i njegova izrazito antiruska administracija jednostavno dignuti ruke i priznati pobedu Rusiji? Na osnovu njihove maksimalističke retorike i posvećenosti ukrajinskoj pobedi, to se čini malo verovatnim.

Bajden nije pokazao znake popuštanja i nedavno je rekao da će snabdevati Ukrajinu oružjem koliko god bude potrebno. Sa druge strane, Putin takođe neće odustati i izgleda da je rešen da obezbedi celu morsku obalu Ukrajine, uključujući i kritičnu luku Odesu.

Velika opasnost bi mogla nastati ako SAD glupo nastave sa eskalacijom do gorkog kraja kako bi sprečile ukrajinski poraz. Ne predviđam da će se to dogoditi, ali stvari bi mogle da eskaliraju do tačke u kojoj se iz očaja koristi taktičko nuklearno oružje. Od te tačke, mali je korak ka široj upotrebi strateškog nuklearnog oružja.

Opet, ne predviđam konkretno da će to da se dogodi. Ali to je realna mogućnost zasnovana na logici eskalacije, i, čini se, da ulazimo u nuklearnu konfrontaciju ako se ne probudimo.

Hoćemo li?

Izvor: https://dailyreckoning.com/time-to-get-real-about-ukraine/