Autor: Brian Shilhavy
Urednik, Health Impact News
Ne mislim da će tehnokrate uskoro razvijati “transljude”.
U sredu, ove nedelje, Amazon.com je postao prva kompanija u istoriji koja je izgubila 1 bilion dolara na tržišnoj proceni.
A onda je juče popodne Elon Mask rekao zaposlenima na Tviteru, na sastanku svih zaposlenih i deoničara, da kompanija gubi toliko novca da „bankrot nije isključen“ (Izvor).
Sve se ovo dogodilo nakon velikog kolapsa kriptovalute u utorak, kada se dogodio ekvivalent „provale banke“ kada je kripto berza FTX videla povlačenje od 6 milijardi dolara u periodu od 72 sata, što je rezultiralo zaustavljanjem procesa povlačenja. Pogledajte:
Kriptovalutni milijarder izgubio bogatstvo gotovo preko noći jer je razotkriven posao sa kripto Ponzi – početak velikog resetovanja?
FTX je sada proglasio bankrot, a njen vlasnik, koga su nekada poredili sa Vorenom Bafetom, sada gleda na moguće vreme u zatvoru i siromaštvu, ostavljajući onima koji su investirali u kriptovalute i FTX da se oporave, uključujući Miami-Dade County koji je napravio 19-godišnji ugovor od 90 miliona dolara sa FTX-om za prava na ime svoje arene u centru grada u kojoj igra NBA tim Majami Hit (Izvor). Sinoć je platforma za kripto pozajmljivanje BlockFi objavila da zaustavlja povlačenje sredstava nakon kolapsa kripto berze FTX (Izvor).
Druga vest iz Big Tech-a, u utorak, je bila da je Facebook-ova matična kompanija Meta objavila da ukida više od 11.000 radnih mesta, smanjujući svoju radnu snagu za oko 13% (Izvor)
Ovo je usledilo nakon vesti o kojima smo pre oko 2 nedelje izvestili da je Ministarstvo pravde (Department of Justice – DOJ) pokrenulo istragu protiv Tesle zbog njihovih tvrdnji da imaju „automobil koji samostalno vozi“. Otprilike u isto vreme kada je ova vest objavljena, Ford i Folksvagen su objavili da zaustavljaju dalja ulaganja u samovozeća vozila sa veštačkom inteligencijom, prisiljavajući Argo AI, startup za AV tehnologiju koji su osnovali veterani Ubera i Gugla, da se ugasi. Pogledajte:
Fantazija o autonomnim samovozećim automobilima se bliži kraju dok se Tesla suočava sa krivičnom istragom DOJ-a
Potpuno autonomni samovozeći automobili oduvek su bili fantazija, a za one koji su bili dovoljno budalasti da ulože milijarde dolara u ovu fantaziju, realnost i ograničenja je sada ruše sa izveštajima poput onog koji je ZeroHedge News pokrivao ove nedelje, ističući studiju koja je pokazala da laseri mogu da hakuju senzore za samovožnju, sprečavajući vozila da vide pešake.
Istraživači u SAD i Japanu otkrili su da se pomoću lasera vozila mogu prevariti da ne vide pešake (ili druge objekte na putu). Ovi automobili, koji koriste LiDAR da osete objekte oko sebe, šalju laserska svetla, a zatim koriste refleksiju da bi procenili koliko su udaljeni objekti.
Studija je otkrila da savršeno tempirani laser koji se vraća u LiDAR sistem može stvoriti „slepu tačku dovoljno veliku da sakrije objekat poput pešaka“, navodi Cosmos (Izvor).
Najveća tehnološka kompanija od svih njih, i jedna od najvećih kompanija na svetu, Apple Computers, takođe se suočava sa problemima zbog njihove zavisnosti od proizvodnje u Kini i kineske politike NULA Covid koja je naštetila njihovom poslovanju i proizvodnji njihovog vrhunskog proizvoda, iPhone (Izvor)
Počeo je veliki tehnološki krah 2022. i verovatno će zbog njega krah Dot-com berze iz 2001. izgledati kao šetnja parkom kada ovaj krah dotakne dno.
Ako ste premladi da se setite pada Dot-com-a pre 20 godina, evo pregleda onoga što se dogodilo:
Dotcom balon je bio brzi rast procene američkih tehnoloških akcija podstaknut investicijama u kompanije zasnovane na Internetu tokom optimističkog perioda kasnih 1990-ih. Vrednost tržišta akcija eksponencijalno je rasla tokom ovog perioda, sa porastom Nasdak indeksa, koji dominira tehnologijom, sa ispod 1.000 na više od 5.000 između 1995. i 2000. godine. Stvari su počele da se menjaju 2000., a balon je pukao između 2001. i 2002. ulaskom tržišta u period recesije.
Krah koji je usledio doveo je do pada Nasdak indeksa, koji je porastao pet puta između 1995. i 2000. godine, sa maksimuma od 5.048,62 10. marta 2000. na 1.139,90 4. oktobra 2002, što predstavlja pad od 76,81%.
Do kraja 2001. godine većina akcija dotcom-a je propala. Čak su i cene akcija vrhunskih tehnoloških kompanija kao što su Cisco, Intel i Oracle izgubile više od 80% svoje vrednosti. Trebalo je 15 godina da Nasdak povrati svoj vrhunac, što je i učinio 24. aprila 2015. godine.
Razumevanje Dotcom balona
Dotcom balon, takođe poznat kao internet balon, izrastao je iz kombinacije prisustva špekulativnog ili hirovitog ulaganja, obilja finansiranja rizičnog kapitala za startapove i neuspeha dotcom-a da ostvare profit. Investitori su ulivali novac u internet startapove tokom 1990-ih nadajući se da će jednog dana postati profitabilni. Mnogi investitori i rizični kapitalisti napustili su oprezan pristup iz straha da neće moći da unovče sve veću upotrebu interneta.
S obzirom da su tržišta kapitala bacala novac na sektor, startapovi su bili u trci da brzo postanu veliki. Kompanije bez ikakve vlasničke tehnologije napustile su fiskalnu odgovornost. Potrošili su bogatstvo na marketing kako bi uspostavili brendove koji bi ih izdvojili od konkurencije. Neki početnici su potrošili čak 90% svog budžeta na oglašavanje.
Rekordne količine kapitala počele su da se slivaju u Nasdak 1997. Do 1999. godine, 39% svih investicija rizičnog kapitala otišlo je u internet kompanije. Te godine, većina od 457 inicijalnih javnih ponuda (IPO) odnosila se na internet kompanije, a zatim još 91 samo u prvom kvartalu 2000. godine.
Najveći uspeh bilo je mega udruživanje AOL Time Varner-a u januaru 2000. godine, koje je postalo najveći neuspeh udruživanja u istoriji.
Balon je na kraju pukao, ostavljajući mnoge investitore suočene sa velikim gubicima i nekoliko internet kompanija koje su propale. Kompanije koje su slavno preživele balon uključuju Amazon, eBay i Priceline.
Kako je Dotcom balon pukao
Devedesete su bile period brzog tehnološkog napretka u mnogim oblastima. Ali upravo je komercijalizacija interneta dovela do najveće ekspanzije rasta kapitala koju je zemlja ikada videla. Iako su nosioci standarda visoke tehnologije, kao što su Intel, Cisco i Oracle, pokretali organski rast u tehnološkom sektoru, dotcom kompanije su bile te koje su podstakle nalet na berzi koji je počeo 1995.
Mehur koji se formirao u narednih pet godina bio je hranjen jeftinim novcem, lakim kapitalom, preteranim samopouzdanjem tržišta i čistim špekulacijama. Rizični kapitalisti nestrpljivi da pronađu sledeći veliki rezultat, slobodno su ulagali u bilo koju kompaniju sa „.com“ iza imena. Procene su bile zasnovane na zaradi i profitu koji se ne bi desili nekoliko godina, pod uslovom da poslovni model zaista funkcioniše, a investitori su bili previše voljni da previde tradicionalne osnove.
Kompanije koje su tek trebale da ostvare prihod, profit i, u nekim slučajevima, gotov proizvod, izašle su na tržište sa IPO-ima (inicijalne javne ponude) gde su se njihove cene akcija utrostručile i učetvorostručile u jednom danu, što je izazvalo ludnicu za investitore.
Nasdak indeks je dostigao vrhunac 10. marta 2000. na 5048 — skoro duplo više u odnosu na prethodnu godinu. Nekoliko vodećih visokotehnoloških kompanija, kao što su Dell i Cisco, postavilo je ogromne naloge za prodaju svojih akcija kada je tržište dostiglo vrhunac, što je izazvalo paniku među investitorima. U roku od nekoliko nedelja, berza je izgubila 10% vrednosti.
Kako je investicioni kapital počeo da presušuje, tako je nestajala i žila kucavica dotcom kompanija bez novca. Dotcom kompanije koje su dostigle tržišnu kapitalizaciju u stotinama miliona dolara postale su bezvredne u roku od nekoliko meseci. Do kraja 2001. godine, većina javnih dotcom kompanija je nestala, a bilioni dolara investicionog kapitala su isparili. (Ceo članak).
Preživeo sam krah Dotcom berze 2001. Ne samo da sam to preživeo, već sam u to vreme osnovao i svoju .com kompaniju, TropicalTraditions.com, koja je danas HealthyTraditions.com i još uvek radi. Ranije ove godine proslavili smo našu 20-godišnjicu:
Zdrave tradicije: 20 godina demonstriranja Božje vernosti u nuđenju alternative komercijalnoj hrani i proizvodima
Bili smo jedna od prvih internet kompanija koje su počele da prodaju hranu na Internetu, i jasno se sećam da je naš izazov broj 1 tada bio da ubedimo potrošača da je kupovina na Internetu bezbedna, jer je još uvek bila u povojima. Iskoristili smo moć tehnologije u nastojanju da našu poruku i naše proizvode prenesemo direktno do potrošača.
Probijali smo se u mnogim oblastima, bili smo jedni od prvih koji su isporučili staklo bez folije sa mehurićima i slali smrznuto meso bez konvencionalnog stiropora, koristeći proizvod na bazi kukuruza koji je potpuno bio-razgradiv. Čak smo slali jaja direktno potrošačima koristeći posebno dizajnirane kutije koje nisu imale plastiku ili stiropor.
Kako je uspeh naših proizvoda rastao među potrošačima, posebno kokosovog ulja, mnoga velika imena su pokušavala da nas otkupe, ali su njihovi ciljevi bili isključivo finansijski jer su želeli da „rašire“ posao. Nisu razumeli da ovo nije vrsta posla koji se može „raširiti” jednostavnim ulaganjem kapitala, već da može da se „raširi” samo tako, što će više malih proizvođača da počne da proizvodi hranu na tradicionalan način, bez modernih tehnologija.
Za takvo „širenje“ bilo je potrebno više ljudskog rada, a ne tehnologije, te vremena da se ti ljudi obuče da proizvode hranu na tradicionalan način, a to nikoga nije zanimalo.
Nikada nisam uzimao investitore i nikada se nisam zaduživao, gradeći posao na „staromodan“ način, jednostavnim reinvestiranjem profita, budući da sam 100% zavisio od naših kupaca i njihove potražnje za našim proizvodima, a ne od Volstrita ili državnog novca.
Zato su, umesto toga, pokušali da nas unište koristeći FDA i IRS (poreska uprava), ali mi smo pobedili.
Tragično, poslovni model koji danas prate skoro sve tehnološke kompanije nije se promenio u odnosu na ono što ih je dovelo u nevolje tokom kraha Dotcom tržišta početkom 2000-ih. Divlje spekulacije i lažno verovanje u to šta tehnologija zapravo može da uradi privukle su ogromne količine novca od strane investitora koji žele da se brzo obogate, i to je stvorilo finansijsku atmosferu koja se ponovo ruši, ali ovog puta će biti daleko gore.
Dok se krah Dotcom tržišta dogodio u povoju tehnologije, dajući vremena investitorima da se pregrupiraju i prilagode, ovaj put se to dešava tokom godina zalaska tehnologije, pošto su se tehno-proročanstva i lažna obećanja o tome šta tehnologija može da učiniti, svi srušili dole.
Potpuno autonomni samovozeći automobili, roboti koji mogu da zamene ljude i nove vrste „transljudi“ koji integrišu tehnologiju sa ljudskim bićima, sve su to fantazija koju su godinama razvijali holivudski pisci naučne fantastike, koja nema osnovu u stvarnosti.
I za veći deo tehnologije koja sada postoji, vođeno je finansiranje odozgo prema nadole, velikim delom državnim finansiranjem, a ne tržišnim rezultatima, tako da (ta tehnologija) nije održiva.
Na primer, vlade koje uvode obavezu da svi počnu da voze automobile na baterije do određenog datuma, ne uzimaju u obzir da na osnovu nedavnog izveštaja objavljenog u Finskoj, svet nema dovoljno litijuma i kobalta da zameni baterije svakih 10 godina (Izvor). Da ne pominjemo da se sva ta električna vozila prvenstveno napajaju električnom mrežom koja nikada ne bi mogla da podnese povećanje broja električnih vozila uključenih u nju.
I sa decenijama vladinih subvencija koje su stvorile tržište solarnih panela, sada znamo da postoji veliki ekološki problem sa odlaganjem starih solarnih panela kada se istroše, što niko nije razmatrao kada je počela „solarna revolucija“, jer ovi solarni paneli sadrže toksične materijale koji sada završavaju na deponijama (Izvor).
Dobrodošli u Veliki tehnološki krah 2022. Igra je gotova, emisija je završena i sada je vreme da se pripremimo za post-tehnološku eru.
To ne znači da će sva tehnologija nestati i da ćemo se vratiti u „mračno doba“. Ja sam profesionalac za tehnologiju i imam EV automobil koji punim iz svog solarnog sistema, a ne iz mreže, kao rezervni sistem u slučaju da bude skupo ili nemoguće da se kupi gorivo. To mi omogućava da budem nezavisniji od „sistema“. Takođe sam zarađivao za život i obezbeđivao mnoge poslove drugima, koristeći tehnologiju.
Ono što „post-tehnološko doba“ znači jeste, da se ekonomska realnost sada ruši na lažna tehno-proročanstva i da će biti neophodan održiviji ekonomski sistem koji podstiče, a ne kažnjava, inovacije i više lokalnih, decentralizovanih sistema koje ne zavise od tehnologije.
Da bi se to dogodilo, naravno, to znači da će globalisti izgubiti veliki deo svoje moći i kontrole i da će 100% zavisiti od toga da li će američki narod napredovati dok se suočavamo sa „Velikim resetovanjem“.