Sve irelevantniji Samit G20 završio se sa sigurnim znacima da će BRIKS+ biti put napred za saradnju na globalnom jugu.
Autor Pepe Eskobar 
17. novembar 2022.
Foto: The Cradle
Iskupljujući kvalitet napetog G20 održanog na Baliju – kojim inače upravlja hvalevredna indonežanska ljubaznost – bio je da oštro definiše u kom pravcu duvaju geopolitički vetrovi.
To je sadržano u dve najvažnijestvari na samitu: dugo očekivanom predsedničkom sastanku Kine i SAD – koji predstavlja najvažniji bilateralni odnos 21. veka – i završnoj izjavi G20.
Sastanak licem u lice u trajanju od 3 sata i 30 minuta između kineskog predsednika Si Đinpinga i njegovog američkog kolege Džoa Bajdena – koji je zahtevala Bela kuća – održan je u rezidenciji kineske delegacije na Baliju, a ne na mestu održavanja G20. u luksuznom Apurva Kempinski u Nusa Dui.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je sažeto iznelo ono što je zaista važno. Konkretno, Si je rekao Bajdenu da nezavisnost Tajvana jednostavno ne dolazi u obzir. Si je takođe izrazio nadu da će se NATO, EU i SAD uključiti u „sveobuhvatan dijalog“ sa Rusijom. Umesto konfrontacije, kineski predsednik je izabrao da istakne nivoe zajedničkog interesa i saradnje.
Bajden je, prema Kinezima, izneo nekoliko tačaka. SAD ne traže novi hladni rat; ne podržava „nezavisnost Tajvana;“ ne podržava „dve Kine” ili „jedna Kina, jedan Tajvan”; ne traži „odvajanje“ od Kine; i ne želi da obuzda Peking.
Međutim, nedavne informacije pokazuju da Si ima malo razloga da Bajdena uzme ozbiljno.
Konačna izjava G20 bila je još nejasnija stvar: rezultat teškog kompromisa.
Koliko god da se G20 opisuje samo kao „glavni forum za globalnu ekonomsku saradnju“, angažovan na „rešavanju najvećih svetskih ekonomskih izazova“, G7 unutar G20 je na Baliju, de facto, ratom ‘preoteo’ ceo samit. „Rat“ ima skoro duplo veći broj pominjanja u izjavi u odnosu na „hranu“.
Kolektivni zapad, uključujući japansku vazalnu državu, bio je naklonjen uključivanju rata u Ukrajini i njegovih „ekonomskih uticaja“ – posebno krize hrane i energije – u izjavu. Ipak, ne nudeći čak ni pominjanje širenja NATO-a. Važno je bilo da se za sve okrivi Rusija.
Efekat globalnog juga
Na ovogodišnjem domaćinu G20, Indoneziji – i sledećem domaćinu, Indiji – je bilo da iskažu poznatu azijsku učtivost i izgradnju konsenzusa. Džakarta i Nju Delhi su izuzetno naporno radili da pronađu formulaciju koja bi bila prihvatljiva i za Moskvu i za Peking. Nazovite to efektom globalnog juga .
Ipak, Kina je želela promene u formulaciji. Tome su se usprotivile zapadne države, dok Rusija nije preispitala formulaciju u poslednjem trenutku jer je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov već otišao.
U tački 3 od 52, u saopštenju se „izražava najdublje žaljenje zbog agresije Ruske Federacije na Ukrajinu i zahteva potpuno i bezuslovno povlačenje oružanih snaga sa teritorije Ukrajine“.
„Ruska agresija“ je standardna mantra NATO-a – koju, praktično, ne deli ceo globalni jug.
Izjava povlači direktnu korelaciju između rata i nekontekstualizovanog „pogoršavanja gorućih problema u globalnoj ekonomiji – usporavanja ekonomskog rasta, rastuće inflacije, poremećaja lanaca snabdevanja, pogoršanja energetske i prehrambene bezbednosti, povećanih rizika po finansijsku stabilnost“.
Što se tiče ovog pasusa, on ne može biti očigledniji: „Upotreba ili pretnja upotrebom nuklearnog oružja je nedopustiva. Mirno rešavanje sukoba, napori za rešavanje kriza, kao i diplomatija i dijalog su od vitalnog značaja. Današnja era ne sme biti ratna.”
Ovo je ironično s obzirom na to da NATO i njegovo odeljenje za odnose s javnošću, EU, koje „predstavljaju“ neizabrane evrokrate Evropske komisije, ne rade „diplomatiju i dijalog“.
Povezan sa ratom
Umesto toga, SAD, koje kontrolišu NATO, naoružavaju Ukrajinu od marta za neverovatnih 91,3 milijarde dolara, uključujući i poslednji predsednički zahtev, ovog meseca, od 37,7 milijardi dolara . To je 33 odsto više od ukupne (moj kurziv) vojne potrošnje Rusije za 2022.
Dodatni dokaz da je Samit na Baliju otet „ratom“ pružio je hitan sastanak, koji su sazvale SAD, da bi se raspravljalo o tome šta se na kraju desilo da je ukrajinska raketa S-300 pala na poljsku farmu, a ne početak Trećeg svetskog rata kako su neki tabloidi histerično sugerisali.
Dovoljno rečito je i to da na sastanku nije bilo apsolutno nikoga sa globalnog juga – jedina azijska nacija je japanski vazal, deo G7.
Da bi slika bila složenija, imali smo zlokobnog majstora Davosa Klausa Švaba koji je ponovo imitirao Bondovog negativca na poslovnom forumu B20, prodajući svoju agendu Velikog reseta „obnove sveta“ kroz pandemije, glad, klimatske promene, sajber napade i – naravno – ratove.
Kao da ovo nije bilo dovoljno zlokobno, Davos i njegov Svetski ekonomski forum sada nalažu Africi – potpuno isključenoj iz G20 – da plati 2,8 biliona dolara kako bi „ispunila svoje obaveze“ prema Pariskom sporazumu kako bi se smanjile emisije toplotnih gasova.
Propast G20 kakvu je poznajemo
Ozbiljan raskol između globalnog severa i globalnog juga, toliko očigledan na Baliju, već je nagovešten u Pnom Penu, pošto je Kambodža bila domaćin samita Istočne Azije prošlog vikenda.
Deset članica ASEAN-a je jasno stavilo do znanja da i dalje ne žele da prate SAD i G7 u njihovoj kolektivnoj demonizaciji Rusije i, u mnogim aspektima, Kine.
Jugoistočnu Aziju takođe nije baš uzbuđivao IPEF (Indo-pacifički ekonomski okvir) koji su izmislili SAD, koji će biti irelevantan u smislu usporavanja kineske ekstenzivne trgovine i povezanosti širom jugoistočne Azije.
I postaje gore. Samozvani „lider slobodnog sveta“ izbegava izuzetno važan samit APEC- a (Azijsko-pacifička ekonomska saradnja) u Bangkoku krajem ove nedelje.
Za veoma osetljive i sofisticirane azijske kulture, ovo se smatraju uvredom. APEC, osnovan još 1990-ih da bi promovisao trgovinu širom pacifičkog ruba, je ozbiljna azijsko-pacifička poslovna asocijacija, a ne amerikanizovana „indo-pacifička“ militarizacija.
Ulje na vatru dodaje poslednja Bajdenova greška, kada se na samitu u Pnom Penu pogrešno obratio kambodžanskom Hun Senu kao „premijeru Kolumbije“.
Stajanje u red za pridruživanje BRIKS-u
Sa sigurnošću se može reći da je G20 možda zaronio na nepovratan put ka irelevantnosti. Čak i pre aktuelnog talasa samita u jugoistočnoj Aziji – u Pnom Penu, Baliju i Bangkoku – Lavrov je već nagovestio šta sledi kada je primetio da je „preko desetina zemalja“ podnelo zahtev za pridruživanje BRIKS- u (Brazil , Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika).
Iran, Argentina i Alžir su se formalno prijavili: Iran je, pored Rusije, Indije i Kine, već deo Evroazijske četvorke koja je zaista važna.
Turska, Saudijska Arabija, Egipat i Avganistan su izuzetno zainteresovani da postanu članice. Indonezija se upravo prijavila, na Baliju. A tu je i sledeći talas: Kazahstan, UAE, Tajland (možda će se prijaviti ovog vikenda u Bangkoku), Nigerija, Senegal i Nikaragva.
Ključno je napomenuti da su svi gore navedeni poslali svoje ministre finansija na dijalog o proširenju BRIKS-a u maju. Kratka, ali ozbiljna ocena kandidata, otkriva zapanjujuće jedinstvo u različitosti.
Sam Lavrov je primetio da će sadašnjoj petorci BRIKS-a trebati vremena da analiziraju ogromne geopolitičke i geoekonomske implikacije širenja do tačke praktičnog dostizanja veličine G20 – i to bez kolektivnog zapada.
Ono što pre svega spaja kandidate je posedovanje ogromnih prirodnih resursa: nafte i gasa, plemenitih metala, retke zemlje, retkih minerala, uglja, solarne energije, drveta, poljoprivrednog zemljišta, ribarstva i slatke vode. To je imperativ kada je u pitanju dizajniranje nove rezervne valute zasnovane na resursima koja bi zaobišla američki dolar.
Pretpostavimo da će možda trebati do 2025. godine da se ova nova BRICS+ konfiguracija uspostavi i pokrene. To bi predstavljalo otprilike 45 procenata potvrđenih globalnih rezervi nafte i preko 60 procenata potvrđenih globalnih rezervi gasa (i to će da poraste ako se gasna republika Turkmenistan kasnije pridruži grupi).
Kombinovani BDP – u današnjim ciframa – bio bi otprilike 29,35 biliona dolara; mnogo veći od SAD (23 biliona dolara) i najmanje duplo veći od EU (14,5 biliona dolara i pada).
Kako sada BRIKS čini 40 odsto svetske populacije i 25 odsto BDP-a. BRIKS+ bi okupio 4,257 milijardi ljudi: preko 50 odsto ukupne globalne populacije u ovom trenutku.
BRI obuhvata BRICS+
BRIKS+ će težiti ka međusobnom povezivanju sa lavirintom institucija: najvažnije su Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS), koja i sama sadrži listu igrača koji žele da postanu punopravni članovi; strateški OPEK+, koji de fakto predvode Rusija i Saudijska Arabija; i Inicijativa Pojas i put (BRI), sveobuhvatni kineski trgovinski i spoljnopolitički okvir za 21. vek . Vredi istaći da su se ranije svi ključni azijski igrači pridružili BRI.
Zatim, tu su bliske veze BRIKS-a sa mnoštvom regionalnih trgovinskih blokova: ASEAN, Mercosur, GCC (Savet za saradnju u Zalivu), Evroazijska ekonomska unija (EAEU), Arapska trgovinska zona, Afrička kontinentalna zona slobodne trgovine, ALBA, SAARC i poslednji ali ne i najmanje važno Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP), najveći trgovinski sporazum na planeti, koji uključuje većinu BRI partnera.
BRICS+ i BRI se poklapaju gde god da pogledate – od zapadne Azije i centralne Azije do jugoistočne Azije (posebno Indonezije i Tajlanda). Efekat množenja će biti ključan – pošto će članice BRI neizbežno privući više kandidata za BRICS+.
Ovo će neizbežno dovesti do drugog talasa BRIKS+, uključujući, sasvim izvesno, Azerbejdžan, Mongoliju, još tri iz Centralne Azije (Uzbekistan, Tadžikistan i gasna republika Turkmenistan), Pakistan, Vijetnam i Šri Lanku, a u Latinskoj Americi, pozamašan kontingent koji uključuje Čile, Kubu, Ekvador, Peru, Urugvaj, Boliviju i Venecuelu.
U međuvremenu, uloga Nove razvojne banke (NDB) BRIKS-a, kao i Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB) predvođene Kinom, biće poboljšana – koordinirajući infrastrukturne zajmove širokog spektra, pošto će BRICS+ sve više da izbegava diktate koje nameću MMF i Svetska banka koji su pod dominacijom SAD-a.
Sve gore navedeno jedva da skicira širinu i dubinu geopolitičkog i geoekonomskog prestrojavanja na daljnjem putu koji utiče na svaki kutak globalne trgovine i mreže lanaca snabdevanja. Opsesija G7 da izoluje i/ili zadrži vrhunske evroazijske igrače se okreće samoj sebi u okviru G20. Na kraju, G7 je ta koja može biti izolovana neodoljivom silom BRIKS+.
Stavovi izraženi u ovom članku ne odražavaju nužno stavove The Cradle.