Rafa Gomez-Santos Martin 23. maj 2025. 16:00
U neviđenom činu političke hrabrosti, Robert F. Kenedi Jr., sadašnji američki sekretar za zdravstvo i socijalne usluge, otvoreno je izazvao Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), opisujući je kao “umiruću” i optužujući je da je prožeta korupcijom i pod uticajem političkih interesa – posebno onih Kine.
U snimljenoj poruci dostavljenoj tokom Svetske zdravstvene skupštine u Ženevi, Kenedi je pozvao druge zemlje da slede vodstvo Sjedinjenih Država i povuku se iz organizacije. Prema Kenediju, SZO je pogrešno postupila sa pandemijom COVID-19 prikrivajući informacije o ljudskom prenosu virusa i promovišući lažne teorije o njegovom poreklu.
Takođe je kritikovao novi ugovor o pandemiji koji je usvojila SZO, nazivajući ga produžekom sistemske disfunkcije. Kao odgovor, Trumpova administracija je počela da formira novi globalni zdravstveni savez sa zemljama kao što su Argentina, Italija i Izrael.
RFK-ova dobro utemeljena kritika SZO
Kenedijeve kritike SZO nisu neosnovane. Od svog osnivanja, Children’s Health Defense (CHD) – organizacije koju je vodio pre nego što je preuzeo javnu funkciju – dovela je u pitanje bezbednost vakcina i osudila ono što vidi kao dosluh između vlada i farmaceutske industrije.
Kenedi je tvrdio da je živa u vakcinama, posebno tiomersalu, odgovorna za neurološke poremećaje kod dece, uprkos činjenici da su naučne studije opovrgnule ovu vezu.
Štaviše, njegovi stavovi o imunizaciji izazvali su kontroverzu. Na saslušanju u Senatu, predložio sam da crnci mogu da imaju snažniji imunološki sistem od belaca, što bi moglo da opravda drugačiji raspored vakcinacije. Ova tvrdnja je označena kao “nenaučna i zastrašujuća” od strane zdravstvenih stručnjaka.
Međunarodni odgovor i implikacije na javno zdravlje
Stav Roberta F. Kenedija Jr. izazvao je različite reakcije na međunarodnom nivou, posebno među etabliranim subjektima kao što su Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Ove institucije su dosledno branile bezbednost i efikasnost vakcina, odbacujući zabrinutost koju je Kenedi izrazio, ne ostavljajući prostor za pluralističku naučnu debatu koja bi trebalo da karakteriše svaku demokratsku politiku javnog zdravlja.
Uprkos konsenzusu koji promovišu ova tela, sve veći broj lekara, naučnika i građana smatra da je i legitimno i neophodno dovoditi u pitanje finansijske i političke veze koje utiču na agendu institucija kao što je SZO.
Kenedi je postavio važna pitanja o transparentnosti, nezavisnosti i odgovornosti u globalnom upravljanju zdravljem – posebno u svetlu jasnih propusta tokom pandemije COVID-19.
Narativ da svaka kritika vakcina predstavlja “dezinformaciju” je zabrinjavajuća strategija koja odbacuje pravo na neslaganje i otvoreno raspravljanje o pitanjima u slobodnim društvima.
Još više zabrinjava to što je svaki pokušaj da se preispita globalni zdravstveni sistem – kao što je onaj koji Kenedi predlaže kroz suvereniji i decentralizovaniji zdravstveni savez – preventivno odbačen iz straha od “fragmentacije” međunarodne saradnje, koja je u mnogim slučajevima služila korporativnim interesima više nego stvarnom blagostanju stanovništva.
Suprotno onome što neki sektori tvrde, kritička reorganizacija međunarodnih tela ne znači napuštanje saradnje, već mogućnost izgradnje etičnije, transparentnije saradnje zasnovane na rezultatima.
Centralizacija u upitnim institucijama kao što je SZO pokazala se nedovoljnom da efikasno odgovori na globalne pretnje, koje su često oblikovane interesima izvan javnog zdravlja.
U zaključku, poziciju RFK Jr. ne treba posmatrati kao neodgovoran napad, već kao hitan poziv da se preispita trenutni model globalnog upravljanja zdravljem.
Stvarni rizik za globalno zdravlje ne dolazi od glasova koji zahtevaju reforme, već od međunarodne strukture koja funkcioniše bez stvarnog nadzora i koja je izgubila kredibilitet među milionima.
Nauka ne sme da bude podređena jednom narativu – ona mora biti otvorena za raspravu, preispitivanje i mogućnost promene. Tek tada se može vratiti poverenje javnosti i izgraditi zdravija, pravednija budućnost za sve.
O autoru
Rafa Gómez-Santos Martín
Rafael Santos je portugalski pisac i politički analitičar posvećen obrazovanju Hispanoamerikanaca o tradicionalnim vrednostima i važnosti zaštite dece i porodica. Sa dugogodišnjim iskustvom u medijima i javnom diskursu, bio je snažan zagovornik očuvanja kulture i moralnih principa u svetu koji se stalno menja. Strastven prema kulturi, sportu i aktuelnim poslovima, Rafael donosi pronicljivu analizu političkih i društvenih debata, nastojeći da osnaži latinoameričku zajednicu znanjem i dubljim razumevanjem pitanja koja oblikuju njihove živote.
